Ankara ostvarila malo napretka

Gotovo godinu dana otkad je Evropska unija delimično zamrzla pregovore o članstvu s Turskom, Ankara je u ključnim oblastima ostvarila malo progresa, navela je u svom izveštaju Evropska komisija. Brisel zahteva od Ankare da ubrza političke reforme koje su, prema navodima izveštaja, usporene od 2005. kada su pokrenuti pregovori o članstvu.
„Značajni dalji napori potrebni su posebno u oblastima slobode izražavanja, civilne kontrole vojske i prava nemuslimanskih zajednica“, zaključak je Komisije. Prošle godine države članice Unije složile su se da suspenduju pregovore s Ankarom u osam od 35 poglavlja, kažnjavajući Tursku zbog nastavka blokade saobraćaja s Kiprom, što je nezakonito prema carinskom sporazumu EU i Turske. Komisija je zaključila da Turska od tada nije ostvarila napredak u normalizovanju bilateralnih odnosa s Nikozijom.
U izveštaju Komisije kaže se i da su restrikcije u oblasti slobode štampe ostale „uzrok ozbiljne zabrinutosti“, iako je navedeno da je u turskim medijima za proteklih godinu dana održano nekoliko ozbiljnih debata o osetljivim pitanjima. Komisija je skrenula pažnju na poznati član 301 turskog Krivičnog zakonika koji sadrži odredbu prema kojoj su kažnjive povrede turskog nacionalnog osećanja. Često korišćenje ove odredbe stvorilo je klimu autocenzure u Turskoj, čak i među akademicima, navedeno je u izveštaju.
Procenjujući sveukupno stanje turske demokratije Komisija primećuje da je proletošnja ustavna kriza, kada je došlo do sukoba vlade premijera Erdogana i generala, „potvrdila najveću važnost demokratskog procesa“. „Oružane snage i dalje ostvaruju značajan politički uticaj u Turskoj“, posebno kada je reč o Kipru, sekularizmu i kurdskom pitanju“, navela je Komisija.
Napretka nije bilo u oblasti zaštite manjina i obezbeđivanja kulturnog diverziteta u skladu s principima EU, piše u izveštaju. „Deca čiji maternji jezik nije turski u školskom sistemu ne mogu učiti svoj jezik“, piše u dokumentu, uz zaključak da su posebno stroge restrikcije prema kurdskom jeziku.