foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)„Budućnost o kojoj sanjaju Milenijalci i generacija Z u Evropi“, naziv je ankete koju je sprovela kompanija Merck, jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti nauke i tehnologije, među više od šest hiljada mladih u deset evropskih zemalja.
Rezultati do kojih su došli su da 39 posto generacije Z i milenijalaca širom Evrope, smatra da je briga o zdravlju jedan od najvažnijih stubova našeg društva
Takođe, dvoje od troje mladih u Evropi smatra da su rodna ravnopravnost, poštovanje različitosti i inkluzija najvažniji kriterijumi pri izboru posla, odmah nakon plate.
Još jedan od zaključaka je da devojke češće razgovaraju o fizičkom i emotivnom zdravlju od mladića (za 54 odsto devojaka to su uobičajene teme razgovora, u poređenju sa 36 posto muškaraca).
„2022. godina proglašena je Evropskom godinom mladih, i u središte pažnje stavlja mlade Evropljane kako bi izgradili bolju, održiviju, inkluzivniju i digitalnu budućnost”, izjavila je Ina Bulat, direktorka kompanije Merck za jugoistočnu Evropu, i dodala „Nema boljeg vremena za njih da govore o svojim željama i očekivanjima, i za nas kao kompaniju koja se bavi naukom i tehnologijom da aktivno slušamo mlade.”
Po pitanju održivosti, 39 posto generacije Z i milenijalaca saglasno je da su zdravlje i medicina jedni od najvažnijih stubova održivog društva.
Mladi u Evropi smatraju da poštuju životnu sredinu (87 posto milenijalca i 82 posto generacije Z). Devojke su spremnije da promene svoje navike kako bi pozitivno uticale na očuvanje životne sredine u odnosu na muškarce (85 posto prema 78 posto).
Mladi Evropljani se slažu da su rak (52 posto), pretnje po životnu sredinu (43 posto) i neodrživa potrošnja i proizvodnja (29 posto tri glavna svetska izazova kojima se danas treba baviti. Devojke su zabrinutije za rodnu nejednakost i nedostatak inkluzije od muškaraca (32 posto devojaka je to istaklo u odnosu na samo 20 posto muškaraca).
Generacija Z više govori o jednakosti, različitosti, i inkluzivnosti nego milenijalci (39 posto naspram 30 posto), ali milenijalci više diskutuju o
održivosti (38 posto naspram 29 posto). Zapravo, više milenijalaca povezuje budućnost sa održivošću (25 posto) nego generacija Z (18 posto).
Dva od tri mlada Evropljana smatra da su inicijative vezane za rodnu ravnopravnost, različitost i inkluziju neki od najvažnijih aspekata pri izboru posla, odmah nakon plate.
Generacija Z ističe poštovanje različitosti (28 posto) i spremnost na prihvatanje i prenošenje odgovornosti (25 posto) kao atribute idealnog menadžera ili lidera, dok milenijalci ukazuju na saosećanje i prepoznavanja talenata i veština (28 posto).
Kada je reč o praćenju saveta o zdravom načinu života, zdravstveni radnici (55 posto), Agencije za lekove (43 posto), i zvanični nalozi javnih ili
privatnih lica na društvenim mrežama (37 posto) su tri glavna izvora informacija, a nakon njih slede ostali kreatori sadržaja o zdravstvenim
temama: 35 posto Evropljana se oslanja na njih, a naročito mlade žene (38 posto).
Takođe, devojke na temu fizičkog i emotivnog zdravlja govore više od muškaraca (54 posto to smatra uobičajenom temom za razgovor, u poređenju sa 36 posto muškaraca).
Najzad, dobro fizičko i emotivno zdravlje, odgovarajući partner i zadovoljavajući posao predstavljaju tri najvažnija faktora za osnivanje
porodice. 33 posto mladih istaklo je da bi „ujedinjena i mirna Evropa“ bila važan faktor kako bi oni postali roditelji. Devojke ističu značaj
psihološke stabilnosti više od muškaraca (55 posto prema 44 posto).
Za generaciju Z, materijalna i finansijska stabilnost je podjednako značajna kao i psihološka, dok je za milenijalce psihološka najvažnija.
Budućnost o kojoj sanjaju milenijalci i generacija Z u Evropi, anketa starosti (generacija Z) i od 25 do 35 godina starosti (milenijalci) iz
10 evropskih zemalja (Austrija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Norveška, Poljska, Portugal, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
