Anketa Danasa: Koliko puta nedeljno građani Srbije jedu meso?

Neki jedi svaki dan, pojedini jednom nedeljno, a neki dva do tri puta nedeljno, zavisnosti od finansijske situacije. Najčešće se od mesa jede piletina, kažu sagovornici Danasa.

Ima i onih koji, inače, nisu ljubitelji mesa, a u poslednje vreme u Srbiji je i sve više vegetarijanaca i vegana.

Svakako, složni su jednom – da su cene mesa drastično porasle i da već razmišljaju da smanje konzumaciju ove namirnice.

Novinari Danasa su u svojim gradovima anketirali sugrađane na pitanje koliko puta nedeljno imaju meso na jelovniku.

Zaječar: Meso dva ili tri puta nedeljno, i to najčešće piletina

Dopisnik Danasa iz Zaječara razgovarao je sa građanima grada na Timoku, koliko oni mesa jedu nedeljno, kao i koju vrstu mesa najčešće kupuju.

Odgovori su bili šarenoliki, tako da pojedinci meso imaju svakodnevno na meniju, dok ima i onih koji u nedelju dana ne pojedu ni komad mesa. Najčešće se jede piletina i svinjetina.

Slavica Marinović, penzionerka iz Zaječara, kaže da meso jede dva ili tri puta nedeljno i to najčešće piletinu i belo meso.

“Kada imam para kupim i meso. Pošto sam penzionerka i imam mala primanja, meso jedemo dva ili tri puta nedeljno, i to najčešće piletinu ili mleveno”, ističe ona za Danas.

Penzionerka iz Zaječara Stojković Jelena kaže da koliko joj je penzija velika toliko mesa pojede nedeljno, a to je malo.

“Kolika mi je penzija, toliko mesa jedemo. Najčešće to je jednom nedeljno, ali se dogodi da i dva ili tri puta nedeljno, jedemo meso. Najčešće jedemo dimljeno meso”, kaže naša sagovornica.

Jovana Mladenović kaže za Danas da skoro svakodnevno za obrok jede meso, i da su to najčešće pljeskavice.

“Skoro svakodnevno jedem meso, ali neki prosek je četiri ili pet puta za nedelju dana. Najčešće jedem pljeskavice ili neko meso sa roštilja”, ističe ona.

Dangubić Dejan, penzioner, iz Zaječara kaže da on isključivo jede meso, samo od životinja koje imaju četiri noge.

“Svakodnevno jedem meso. Kakvo je to meso na dve noge? Najviše koristim svinjetinu, i ne mogu da zamislim obrok bez mesa”, kaže Dejan za Danas.

Ima i onih koji ne vole da jedu meso. Među njima je i Tanja Božinović koja kaže da ne voli meso, ali ga povremeno jede.

“Slabo jedem meso, pošto nisam neki ljubitelj, ali dva ili tri puta nedeljno pojedem parče mesa i to piletinu”, ističe naša sagovornica.

Penzionerka Milivojević Mirijana kaže za Danas da joj je penzija suviše mala da može sebi da priušti meso.

“Penzija mi je minimalna. Teško da mogu da kupim i jednom nedeljno meso. Možda pojedem meso, ali jednom u dve nedelje”, kaže ona.

Kragujevac: Najčešće piletina iz svih razloga

Što se potrošnje mesa u obrocima Kragujevčana tiče, na meniju je najčešće piletina. Takođe, količinu mesa u svakodnevnim obrocima ne određuje samo cena, odnosno besparica, već je tu i briga o zdravlju, doba godine ili, na primer uskršnji Veliki post koji je sada u toku.

Meso jeste poskupelo, ali, takođe primetne su i promene u načinu ishrane koje do skoro nisu postojale na području centralne Srbije i Šumadije, poput vegetarijanstva i veganstva. Neki od naših ispitanika nisu spadali u ove dve grupe ali njihovi životni i bračni partneri jesu pa i to na neki način određuje broj njihovih „mesojednih” dana u toku nedelje.

Interesantno je i to da niko od upitanih Kragujevčana u našoj anketi nije ni pomenuo suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa.

Penzioner (80) iz naselja Vašarište meso u ishrani korsti tri do četiri dana u nedelji.

– Meso nije najvažnije, mnogo je važnije jesti što više povrća, ističe on.

– Otprilike meso jedem svaki drugi dan, oko četiri puta nedeljno, kaže njegova ispisnica i komšika, penzionerka (74) po kojoj je tu idelano uravnoteženo „malo zbog para, malo zbog zdravlja”.

Da je piletina najčešće na meniju potvrđuje nam sledeći sagovornik penzioner (72) iz naselja Stara radnička kolonija. On meso koristi u ishrani barem pet puta dnevno, „različite vrste ali najčešće piletinu”.

I penzionerka (69) iz Palilula na meniju ima meso barem pet dana u nedelji, ali preovlađuje piletina.

Pileće meso ne jedu samo stariji Kragujevčani već i mlađi.

– Meso spremam porodici tri do četiri puta u nedelji ali najčešće piletinu i to kuvanu, vrlo retko prženu, kaže Kragujevčanka (29) koja je zaposlena kao službenica u privatnoj firmi.

Kragujevčanin (37) iz Bagremara angažovan u IT sektoru i na radu od kuće meso na meniju ima svakog drugog dana a i on najčešće piletinu ali na sve načine, prženu, pečenu i pohovanu.

Zdravstvena radnica (47) iz Centralne radionice meso jede četiri puta nedeljno „uglavnom u kuvanim jelima” – svinjetinu, piletinu i junetinu.

Njen kolega (48) meso jede jednom nedeljno kada je kod kuće, ali kada je na poslu onda češće. Najviše junetinu a za razliku od ostalih naših sagovornika piletinu ne jede nikad.

Spremačica (58) iz naselja Vinogradi nedeljno koristi meso u ishrani tri do četiri puta: piletina i junetina a najmanje svinjsko.

– Najčešće kuvano i pečeno a najređe prženo, odgovara ona.

Prosvetna radnica (52) meso jede samo jednom do dva puta nedeljno.

– Ali, ne zbog para već zato što i ne volim. Skoro da sam prestala da ga koristim u ishrani, napominje ona.

Kragujevčanka (27) zaposlena kao regruter u međunarodnoj kompaniji meso jede dva puta nedeljno ali napominje da je njen momak sa kojim živi vegetarijanac pa se i to održava na meni „kada je zajednički”.

Godinu dana mlađa administratorka u privatnoj firmi meso jede tri do četiri puta nedeljno a njem partner (27) CNC operater apsolutni je šampion ove ankete jer meso jede skoro svaki dan.

Subotičani: Meso je užasno poskupelo

Subotičanka Jadranka Stantić kaže za Danas da njen muž i sin meso jedu svaki dan, ali da ona jede meso tri puta nedeljno.

„Cene su otišle gore, mada mi donosimo sa salaša meso. Moja svekrva ima tamo piliće koje othrani i onda dobijamo i mi mesa. A takođe, na isti način imamo i svinjsko meso“, navodi Stantić.

Dodaje da imaju domaću šunku, slanine, krmenadle, pa u tom smislu manje kupuju u prodavnici.

Prema njenim rečima, ribu često kupuju, ali je i ona poskupela.

„Jedno parče pečene skuše je 184 dinara. Jako je poskupela i tunjevina pa je tako jedna konzerva kvalitetne tunjevine gotovo 300 dinara. Dakle, 170 grama. To jako volimo, ali je baš preskupo. One jeftinije su oko 200 dinara. Nas dvoje sa sinom pojedemo sigurno dve, to je onda 600 dinara – samo to, bez ičega drugog“, objašnjava Stantić.

Bez obzira što donosi domaće meso sa sela, kaže da cena mesa generalno jeste problem, u zavisnosti koliko su ljudi prinuđeni da troše novac na meso.

„Meso je užasno poskupelo, nenormalno je poskupelo“, kaže za Danas Igor Išpanović koji meso kupuje tri do četiri puta nedeljno.

 Loading ...

„Naravno, zavisi od gramaže koju uzimam, ali sam primetio značajan skok cena. Pa, pre svega piletina, ali sam primetio i da je svinjsko meso malo poskupelo, mada mislim da je piletina mnogo više“, ocenjuje Išpanović.

Kako navodi, nije posebno pratio cene ali ih oseća po svom novčaniku u poslednje vreme.

„Zbog toga ću najverovatnije malo manje konzumirati meso“, kaže Išpanović.

Porodica Dragana Krasića jednom nedeljno kupuje meso, zato što takođe donose domaće meso od njegovih roditelja iz Kikinde.

„Kad odemo kod njih, donesem svinjsko i pileće meso kući. Međutim, primetio sam da su cene veće, a već oko nove godine su počele da divljaju“, navodi Krasić.

Prema njegovom mišljenju, sada svi koriste rat u Ukrajini kao izgovor za podizanje cena svih proizvoda, od mesa do svega ostalog.

Kao primer, naveo je da su pre nekog vremena u firmi u kojoj radi naručili ugradnu rernu čija je cena u međuvremenu znatno skočila.

„Baš smo komentarisali da nam je rečeno da košta 3.000 dinara, a kada je stigla rekli su da je cena 4.800. Kažu da je poskupelo u međuvremenu. Eto, odjednom je poskupelo“, kaže Krasić.

Milan S. kaže za Danas da meso jede gotovo svakodnevno, a kupuje ga tri do četiri puta nedeljno.

Kako navodi, nedavno je sređivao stare račune i na računima neke tehničke robe koje je čuvao bile su navedene i cene mesa.

„Podsetio sam se kakve su cene bile pre dve ili tri godine, i kada ih uporedim sa današnjim cenama to je zaista šokantno koliko su te cene otišle gore“, smatra on.

Prema njegovom mišljenju, trgovci, odnosno prodavci, odnosno proizvođači su ostali uskraćeni za deo nekog prihoda tokom pandemije korona virusa i sada su iskoristili ovu krizu za povećanje svih cena.

Niš: Meso sve skuplje, a plate nisu dovoljne

Veliki broj Nišlija ne može sebi da priušti da svakodnevno jede meso, jer je sve skuplje, a plate, kako sami kažu, nisu dovoljne za to.

Radnici u niškim mesarama to potvrđuju i kažu da je sad redovna pojava da neko kupi 100 grama mesa, što je ranije bilo nezamislivo.

„Žao mi je kad dođu penzioneri i traže 100 ili 200 grama mesa, pa se onda opravdavaju. To su ljudi koji su radili ceo život, a sad imaju mizerne penzije, i ne mogu da priušte sebi šta žele“, priča radnica u mesari.

Ksenija Petrović kaže da meso kupuje samo ćerkama, a suprug i ona ga jedu retko ili kad njima ostane.
„Nemamo redovne plate, bavimo se sezonskim privatnim poslom, tako da je svake godine sve gore i gore. Ćerkama kupujem belo pileće meso, koje je strašno poskupelo, i mleveno meso. Muž i ja jedemo meso u punjenim paprikama ili sarmama. Zaboravila sam kad sam kupila teletinu“, iskreno priča ova Nišlijka.

I Bojan Ilić kaže da mu je sve teže da porodici obezbedi dovoljno mesa.

„Imam dvojicu sinova, koji su u razvoju, i vole meso, ali više ne mogu da ga jedu koliko žele. Ipak, svakodnevno jedu meso, jer kako kažu nisu „ovce“ pa da pasu travu. Iako imam solidnu platu, i supruga je zaposlena, većinu para potrošimo na hranu“, kaže on.

Međutim, ima i on ih koji mogu sebi da priušte meso u svakodnevnoj ishrani.

Jedna od njih je Miroslava Todorović koja u šali kaže „da ručak bez mesa nije ručak“.

„Ne mora puno da bude mesa, ali jedno 100 grama je neophodno. Moj deda je govorio da mesa mora da bude u svim domaćinskim kućama. Iako je hrana u Srbiji jako skupa, meso posebno, ipak još uvek mogu sebi da ga priuštim u svakodnevnoj ishrani“, priča ona.

Zrenjanin: Građani nerado pričaju o poskupljenju i potrošnji mesa

Poskupljenje svih životnih namirnica, pa i mesa, nije naročito obradovalo Zrenjanince. Ipak, utisak je u razgovoru sa građanima da većina njih još uvek može sebi da priušti šniclu, pečenje ili meso za paprikaš.

Koliko nove cene utiču na jelovnik nije lako saznati jer većina sagovornika nije htela javno o tome, neke je sramota a mnogi smatraju da to nije stvar o kojoj treba pričati. Kako reče jedna penzionerka, jede se šta ko ima.

„Poskupelo je meso ali mi sada, u ovim godinama imamo slabiji apetit i ne koristim velike količine mesa. Najviše kupujem piletinu i ribu“, kaže starija Zrenjaninka.

Vreme je uskršnjeg posta pa ima Zrenjaninaca koji u ovom periodu ne jedu meso, dok ostali kupuju ili na selu, kod uzgajivača. ili u mesarama a popularna su i industrijska pakovanja svežeg mesa u marketima.

Na pitanje koliko često jedu meso Zrenjaninci su odgovarali: „Veganka sam, meso me ne interesuje“; „Svašta, da tako nešto pitate !“, „Postim, nema mesa do Uskrsa. Onda ćemo jagnjeće pečenje !“; „Ne znam baš koliko trošimo količinski ali nismo smanjili oborke zbog poskupljenja“; „Jedemo bar pet puta nedeljno a petkom nasuvo sa sirom, kod nas je tako“, „Ne mogu da priuštim često“, „Meso nije zdravo da se jede svaki dan, pogotovo crvena mesa. Gledamo da balansirano kuvamo“, odgovarali su građani na pitanja Danasa.

Šabac: Građani ljuti zbog poskupljenja

Šapčanka koja živi u tročlanoj zajednici kaže za Danas da meso u toku sedmice jedu dva puta.

“Sve je poskupelo strašno, sada sam bila u trgovini, katastrofa sa cenama. Nećemo jesti više ni kolače, jer je sad margarin 117 dinara, nećemo ništa ni jesti, a nećemo imati čime ni da se operemo, jer je poskupela i hemija”, kaže naša sagovornica vidno uznemirena.

“Kod mene svi jedu meso svaki dan”, kaže Šapčanka koja za tezgom prodaje cveće i povrće.

“Živim sa sinom, sanjom i decom i kuvam svaki dan. Ništa to nije preterano, tek da jelo dobije ukus. Nedeljom obavezno meso, a ostalim danima pomalo dodam u ono što pravim. Teško je onima koji kupuju meso, a još teže je onima koji proizvode, njima se tek ne isplati”, kaže sagovornica ona.

“Nas četvoro živimo u zajednici, a meso se u toku nedelje na jelovniku nađe oko tri puta”, objašnjava Šapčanka koja je došla u nabavku, i ističe da se poskupljenje uvek odrazi na kupovinu i da svaki dan pazari sve manje namirnica.

Užice: Meso na trpezi zahvaljujući veštim domaćicama

Mnogi Užičani su, izgleda, već navikli sebe i svoje porodice na skromnost, ne samo kada je reč o nešto luksuznijim potrebama, već i svakodnevnoj ishrani.

Dok se svuda priča o poskupljenjima, sagovornici Danasa, uglavnom kažu da već godinama žive po režimu “plati račune da ti ništa ne isključe, a za ostalo koliko ostane”.

Kada je o porodičnoj trpezi reč, kažu da uglavnom ostane za piletinu i nešto malo mlevenog mesa.

– Uglavnom kupujem pileće meso, i to najčešće krilca, jer kad ih stavim, recimo u krompir čorbu ona dobije bogatiji ukus. Spakujem u zamrzivač, pa trošim po malo, objašnjava jedna starija užička domaćica način na koji priprema za svoju porodicu, tako da bude jeftino, a ukusno.

– Ako računate takve čorbe, meso jedemo bar tri dana u sedmici, ako pitate za pun tanjir mesa, uglavnom kad nešto slavimo, kaže ova Užičanka kroz smeh.

Od mlađeg užičkog para sa dvoje dece osnovnoškolskog uzrasta, saznajemo da za decu “uvek ima”.

– Kupujemo piletinu, mleveno, svinjske šnicle, najčešće. Inače retko imamo priliku da zajedno ručamo, ali deca meso jedu dva ili tri puta sedmično, kažu i objašnjavaju da oni, kao roditelji, uglavnom jedu kada za to imaju vremena, ono što imaju na raspolaganju, odnosno što je ostalo posle dečijeg obroka.

– Deda i ja kupimo pile, isečemo ga i ubacimo u zamrzivač, pa spremam kada nam se jede, možda jednom sedmično. Nekada nijednom, stari smo i bolje nam je da jedemo manje mesa, kaže za Danas jedna užička penzionerka i dodaje da uvek od penzije kupi i svinjetinu i roštiljsko meso, da ima, kada unuci dođu.

Sa druge strane, užička preduzetnica, koja živi sama kaže da meso jede dosta često.

– Retko spremam, ali sigurno tri ili četiri puta sedmično kupujem brzu hranu, pljeskavice, neko meso sa roštilja, giros. Vidim da mojim kolegama to nije isplativo I jasno mi je zašto, ali meni se još manje isplati da spremam samo za sebe po ceo dan, kaže ona.

Njena koleginica objašnjava da joj se najviše isplati kupovina mešanog mlevenog mesa, jer ima mnogo načina za upotrebu.

– Kupim pola kila ili ređe kilo mlevenog mesa, pa ga stavljam u sve, osim u kolače, šali se mlada Užičanka.

Ona kaže da na taj način, nije retkost da ima po stotinak grama mesa na trpezi.

– Spremim musaku sa mnogo krompira i malo mesa, zatim punjene paprike sa dosta pirinča i malo mesa, faširane šnicle sa mnogo svega i malo mesa, ali nekako uvek imamo utisak da ga ima u tanjiru. Kad legne plata, onda se počastimo nekim šniclama ili celim piletom, čije ostatke ponovo koristim za spremanje drugih jela, objašnjava umešna domaćica.

Majdanpek: Niko nema meso svakodnevno na jelovniku

Proleće, ali i vreme Velikog uskršnjeg posta ne može da pruži preciznu sliku koliko se često tokom nedelje na jelovniku stanovnika majdanpečke opštine nalazi meso.

Pravoslavni vernici poste 48 dana i Veliki uskršnji post važi za najstroži post u godini. Vernici poste na vodi, izuzev vikenda i kada je reč o Velikoj suboti, danu koji prethodi Uskrsu. U blic anketi koju smo sproveli, dobar deo ispitanika odgovorio nam je da je u postu.

Drugi pak imaju različite odgovore i uglavnom niko svakodnevno na jelovniku nema meso.

– Sredom i petkom jedemo ribu, ne zbog posta, već zbog raznovrsne ishrane i važnosti zastupljenosti ribe u ishrani. Na kraju, živimo na obali Dunava, normalno je da jedemo ribu. Ima i mesa na jelovniku, ali ne svakog dana – reče nam jedan sugrađanin.

– Najmanje dva puta nedeljno meso je na stolu i to su različita jela sa mesom: punjene paprike, sarme, paprikaši, gulaši, podvarak, sladak kupus i druga – čujemo od domaćice koja čeka pred vitrinom sa mesom u prodavnici.

– Proleće je, kreće kopriva, zelje, sremuš, uskoro će nadamo se biti i šumskih gljiva. Treba iskoristiti ovo vreme i jesti hranu iz prirode i malo pročistiti organizam od teške zimske hrane, slava i praznika – reče nam jedan od sagovornika noseći kesu sa korpivama od kojih će napraviti čorbu.

– To što u jednoj od prodavnicama četiri dana dana nedeljno određene cene mesa imaju akcijske cene, a i penzioneri ostvaruju određeni popust u vreme kada se isplaćuju penzije, omogućava da i mi penzioneri makar dva puta nedeljno jedemo jela sa mesom – konstatuje jedan penzioner.

Novi Pazar: Neki više, neki manje

U Novom Pazaru meso je jedna od osnovnih namirnica i redovna na trpezama svih građana, pogotovo sada kada je vreme meseca posta, Ramazana. Neki ga jedu više, neki manje, ali nema onih koji ga ne konzumiraju. Penzioneri koji žive od penzije potrebu za ovom namirnicom uklapaju prema budžetu, a drugi prema mogućnostima. Proverili smo šta Novopazarci kažu koliko često konzumiraju meso.

– Meso jedem jednom nedeljno i to junetinu i govedinu, a ribu, uglavnom morsku, oradu ili brancin, dva puta mesečno. Moja penzija iznosi 51.000 dinara i ta primanja nakon podmirenja drugih tekućih mesečnih troškova omogućavaju kupovinu mesa i ribe u vremenskim intervalima kako sam to navela. Nekada, meso kupim i dva puta nedeljno, ali je u odnosu na decembar mesec 2021. godine, poskupelo za dvadeset do 30 odsto u zavisnosti od mesta nabavke. Jeftinije je pilieće meso koje uglavnom nabavljam u marketima, a skuplje goveđe i juneće koje kupujem po mesarama – kaže jedna penzionerka.

– Živim u porodičnoj zajednici sa dva brata i praktično svaki dan spremam obrok sa mesom, jer oni ne računaju ručak bez mesa. Meso i mesne proizvide od svoje penzije kupuje moj stariji brat i nemam saznanja da li su cene u odnosu na prošlu godinu porasle – ocenjuje druga sagovornica našeg lista, takođe penzionerka.

– Meso je neizostavni deo mog menija, i jedem ga svaki dan, ne bih mogla da zamislim obrok bez njega.Obzirom da studiram u Kosovskoj Mitrovici i živim u domu, ne mogu da kuvam, već jedem u menzi, tako da tamo slabije jedem, ali onda kući nadoknadim. Da moram da plaćam meso iz svog budžeta ni 2.000 evra me ne bi bilo dovoljno – ističe Amila Metović, studentkinja.

– Moji ukućani nisu ljubitelji mesa, tako da ga u proseku jedemo tri do četiri puta nedeljno i uglavnom u umerenim količinama. Što se tiče cene, veća je nego ranije ali kako ne koristimo meso u velikim količinama, mene i moje ukućane nije pogodilo poskupljenje ove životne namirnice koliko me je pogodilo poskupljenje ostalih. Pretpostavljam da će za mnoge koji meso koriste u većim količinama, kupovina ove namirnice biti luksuz – navodi Amela Hoćanin, pravnica.

Jagodina: Uskoro samo preka potreba

Prema mišljenu građana, meso će uskoro postati samo preka potreba.

Uz stalna poskupljenja osnovnih životnih namirnica, građani i penzioneri sa najnižim primanjima iz nedelje u nedelju se pitaju koliko će često moći da jedu meso.

„Muž i ja jedemo meso dva puta nedeljno. Penzije su male, prvo uvek platimo komunalije, onda moramo da kupimo lekove, a za hranu kako kad šta ostane“, kaže penzionerka iz Jagodine.

Roditelji se trude da deci obezbede što raznovrsniju ishranu kako znaju i umeju.

„Jesu velika poskupljenja, ali još uvek možemo deci redovno da kupujemo meso. Uglavnom spremamo ručak za dva dana. Recimo da jedemo meso veći deo nedelje, skoro svakoga dana“, rekli su građani u anketi koju je sproveo Danas.

Na kraju, ima i mišljenja da nije važno koliko je poskupljenje, već da se država nije pobrinula za one koji bi proizvodili meso u dovoljnim količinama i po povoljnim cenama.

„Mi smo poljoprivredni kraj. Možemo da imamo hranu za stoku i da imamo meso. Svi su otišli u gradove, u selima nema ko da drži stoku i eto, i treba da trpimo poskupljenja, a meso ponekad da jedemo. Ostaće nam samo nešto malo povrća“, smatraju Jagodinci.

Vranje: Po višim cenama prodaju se manje količine

U prodavnicama mesa u Vranju, Uskršnji post nikada nije bitno uticao na prodaju svežeg mesa i suhomesatih prerađevina.

„Post“ je zbog viših cena zajednički je stav koji se u Vranju stiče nakon obilaska mesara u hiper marketima i privatnim prodavnicama.

– Podigla sam danas penziju pa ću se sa suprgom častiti sa 500 grama mlevenog mešanog mesa. Mi ne kupujemo veće količine, generalno na to nismo navikli, ali ćemo zbog viših cena koje su svaki dan sve veće izgleda i to morati – kaže za Danas Slavka Popović, penzionerka.

Prodavci kažu da oni „ne mogu da utiču na cene“ i navode da se „po znatno višim cenama koje se menjaju na nedeljnom nivou prodaju manje količine“.

– Kupci se raspituju za cene koje se očekuju za uskršnje praznike, a mi to ne znamo, jer to od nas ne zavisi. Prodajemo najviše piletinu i belo pileće meso, kao i oblikovano roštilj meso – kaže nam Goran Savić, prodavac mesa.

Vranjanci su ljubitelji roštilja. Ovde se najčešće koristi usluga kupovine ćevapa, pljeskavica i uštipaka na kilogram. Umesto 500 dinara taj „gurmanluk“ koji spada u jeftinije užitke sada košta 600 dinara.

– Imamo pad prometa za oko dvadeset procenata, jer stalno moramo da korigujemo cene. Posle Uskrsa očekujemo dalji pad jer ne znamo kakve će cene ponuditi dobavljači – kažu u jednom od vranjskih restorana gde prodaju roštilj na kilogram.

Na Stočnoj pijaci u Ristovcu jedinoj u blizini Vranja gde se prodaje živa stoka cene za kilogram žive vage svinjskog mesa porasle su za dvadeset procenata i sada je ta cena 340 dinara.

– Smanjena ponuda, manja tražnja i poskupljenja stočne hrane zatvaraju krug u kome je rast cena neminovan – objašnjava Stanko Popović, iz Žbevca koji na pijaci nudi prasiće.

Definitivno na jugu Srbije prodaja mesa je zbog viših cena smanjena ali daleko od toga da je prestala.

Još vesti iz ovog grada

Kragujevac za Novi Sad večeras na Đačkom trgu

Tragedija pred kojom čovek može samo da zanemi: Saučešće Nikole Dašića, gadonačelnika Kragujevca porodicama žrtava u Novom Sadu

„Nismo neprijatelji države, već stub društva“: Prosvetni radnici protestvovali i u centru Niša

Skupština grada Niša usvojila odluku o isplati zaostalih zarada radnika propalih društvenih preduzeća, a oni danas, ipak, protestovali