Čime će se baviti članovi Anketne komisije za pad nadstrešnice?

Anketna komisija je zamišljena kao nezavisno i nevladino telo koje bi trebalo da proučavajući dokumentaciju ali i druge okolnosti utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice.

Ovo telo je podeljeno u četiri podkategorije, pa su tako oformljene grupe koje će se baviti građevinskom oblašću, pravnom, ekonomskom i medijskom.

Savo Đurđić, član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, navodi za Danas da svi članovi imaju karijere i uspehe u svojim profesijama.

„Mi, stručnjaci koji smo se dokazali u svojim oblastima, želimo da damo doprinos jer vidimo da institucije nedovoljno rade na tom pitanju. Nećemo da neprimereno utičemo na tužilaštvo, oni rade svoj posao. Želimo da doprinesemo na sprečavanju svih aspekata, događaj u kom vam pogine 15 ljudi i dvoje postanu invalidi, otvara mnoga pitanja“, objašnjava Đurđić.

Dodaje da se ta pitanja ne odnose samo krivično-pravnog aspekta, a u kojima će se on angažovati, već i sve druge sfere odgovornosti.

„Ustavna prava, prava na odštetu, sve te aspekte treba da sagledamo, sistemske greške, zašto se to uopšte dogodilo, u tom smislu je naš doprinos i želja u ovom društvenom trenutku, koji je potpuna konfuzija“, ukazuje Đurđić.

Naš sagovornik kaže da ne bi bilo potrebe za Anketnom komisijom da je prethodno formiran Anketni odbor u sklopu Skupštine.

„Da su institucije radile svoj posao, da su transparentne, da imamo jednu konferenciju za štampu od strane tužilaštva, možda ne bi bilo potrebe da se bavimo krivično-pravnim aspektom ove situacije. Ako se kasni sa zakonskim rokovima, ako nisu dostupni javnosti, ima potrebe u ovom trenutku, kada su u toku studentski protesti, da se eksperti bave sistemskim greškama, uvidima i analizama“, zaključuje Đurđić.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ukazuje da je komisija formirana prvenstveno od strane ljudi koji su eksperti za građevinarstvo, izgradnju, urbanizam, i pravnika, ali su došli do ideje da bi bilo dobro angažovati ljude koji se bave medijima.

„Sve što se radi nije skriveno, nismo nikakva tajna grupa, juče smo održali konferenciju za medije i rekli naše ciljeve i članove. Podgrupa za medije će pratiti kako mediji obaveštavaju javnost o dešavanjima sa nadstrešnicom. Vratićemo se unazad, od dana kada se dogodilo i šta se danas dešava“, navodi Veljanovski.

Ističe da je primetno da je medijska scena podeljena, s jedne strane postoje mediji koji žele da ispitaju odgovornost i budu konstruktivni, a s druge strane imamo medije koji pristrasno brane nosioce javnih funkcija.

„Medijski aspekt, pogotovo u savremeno doba, izuzetno je važan. Nijedan događaj ne može da ima pravu važnost ukoliko nije medijski posredovan i ukoliko javnost nije obaveštena. Javnost ima prava da zna, to je naša uloga, sintagma koja je u savremenoj Evropi ključna, zato smo i angažovani“, zaključuje Veljanovski.

Zoran Gavrilović, član komisije i direktor BIRODI-ja, navodi za naš list da u fokusu medijske podgrupe jeste istraživanje da li su mediji bili u prilici da izveštavaju o projektu rekonstrukcije železničke stranice u Novom Sadu i ako jesu da li su to radili u skladu sa medijskim zakonom i Kodeksom novinara Srbije.

„Omogućavajući građanima istinito, potpuno i pravovremeno informisanje na koje imaju pravo po članu 51 Ustava Republike Srbije. Konkretno, ovo znači da li su mediji u svom izveštavanju pružili sve informacije o projektu rekonstrukcije Železničke stranice u Novom Sadu ili su bili u funkciji prikrivanja i propagande“, dodaje Gavrilović.

Predmet analiza će i biti, objašnjava naš sagovornik, da li su i u kojom meri i na koji način mediji tokom izveštavanja o projektu rekonstrukcije Železničke stranice u Novom Sadu bili u funkciji promocije javnih funkcionera na način da su kršeni članovi Zakona o sprečavanju korupcije.

„I na kraju medijske analize će biti se baviti (ne)postupanjem državni organa, tela, ali i tela javnih medijskih servisa, koji imaju nadleženost nad sprovođenjem zakona koji treba da omoguće svim medijima pristup informacijama i akterima koji su vezani za projekat rekonstrukcije Železničke stranice u Novom Sadu odnosno da obezbede primenu medijskih zakona. Moj motiv je da se osvetli medijska komponenta slučaja u ukaže na značaj medija u kao instrumenata za držanjem vlasti odgovornom, jer je trenutno najveći broj medija sredstvo propagande, promocije i odmazde“, zaključuje Gavrilović.

Profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković je gostujući na televiziji N1 objasnio da je reč o tri vrste odgovornosti – javnopravnoj, krivičnopravnoj i građanskopravnoj odgovornosti.

„Vidimo da su se od juče uzbudili duhovi u nekim kvazimedijima, ali i u nekim institucijama koje ćemo morati u jednom trenutku da nazovemo kvazi institucijama ako ne počnu da rade svoj posao. Ne bi se desila ova komisija i mi građani da su naše državne institucije, one koje oličavaju narodnu suverenost i vladavinu prava, obavljale svoje funkcije u skladu sa Ustavom“, izjavio je Marinković u „Iza vesti“.

Kako je rekao, od nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu organi vlasti opstruišu postupak utvrđivanje odgovornosti.

„A odgovornost nije samo na njima, krivica opstruiranja u pogledu odgovornosti za urušavanje nadstrešnice, već i samo opstruiranje tog postupka jeste povreda prava svih nas, a pogotovo žrtava“, smatra Marinković.

Na pitanje da li je to nepoverenje u institucije razlog da se napravi to neformalno telo u visu anketne komisije, Marinković je ocenio da jeste.

„Apsolutno, i to ne nepoverenje koje dolazi od juče i koje nije već toliko puta testirano, ti organi vlasti su se toliko puta do sada pokazali neodgovornima, niko nije odgovoran za masakre u ‘Ribnikaru’, Malom Orašju i Duboni, a tu je postojala jasna sistemska odgovornost. Nije samo pitanje odgovornosti onoga ko je upotrebio oružje, već čitave republike, što smo stvorili i kreirali društvo u kojem tako nešto može da se desi“, naveo je Marinković.