Da li će neke od „običnih“ infekcija postati opasne po život zbog rezistencije bakterija na antibiotike?

– Antibiotici u Srbiji se koriste često, odmah posle lekova za smirenje, lekova za lečenje krvnog pritiska i dijabetesa. Ne znam ko je imao kovid a da nije primao antibiotik. Antibiotikom se ne leči virusna infekcija, ali na početku pandemije je bila tolika zbrka, nismo imali precizna uputstva, antivirusne lekove, vakcine i tada smo preterali sa antibioticima. Taj trend se donekle nastavi i posle i sada se mi borimo da se prekine i da se protiv svake temperature i znakova infekcije ne daju odmah antibiotici – kaže za Danas prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije.

On ističe da su na spisku bakterija koje više antibiotici ne deluju klebsiella, acinetobacter, staphylococcus aureus i escherichia coli.

– To su ove teške, bolničke infekcije koje su češće kod imunokompromitovanih bolesnika, kod starijih osoba, eventualno kod male dece i kod oni koji provode duže vremena u bolnici zbog lečenja neke druge bolesti – kaže naš sagovornik i navodi da u tim situacijama lekari, da bi lečili takve infekcije, pribegavaju jedino onome što mogu.

– U lečenju se sprovodi kombinovanje dva ili tri antibiotika postojeća istovremeno u nadi da će imati neko srednje efikasno dejstvo koje će pomoći da se bakterija malo neutrališe, a koriste se i tri registrovana inovativna antibiotska leka koja su kombinacija nekih novih/starih antibiotika. To su lekovi koji se koriste u bolničkim uslovima, njih populacija ne može da nađe i kupi u apotekama. Ta tri inovativna leka se koriste i u svetu, ali su dostupni u ograničenim količinama i to zdravstvene ustanove nabavljaju – navodi dr Preveden.

Ukoliko se, kako dodaje infektolog Preveden, nastavi neracionalna upotreba antibiotika biće sve teške infekcije od kojih neke mogu da budu i životno ugrožavajuće.

– Sve invazivne bakterije koje najčešće daju lokalne infekcije mogu da proizvedu to da dođe do teške infekcije koje neće biti osetljive na antibiotike. Najčešće infekcije su respiratorne, onda slede infekcije mokraćnih puteva, a potom infekcije kod pluća, mekih tkiva sve to može da dovede do infekcija krvi što se zove sepsa a to je onda već životno ugrožavajuća infekcija. Takođe, malo je ređa ali ozbiljna bolest meningitis, upale meninga i mozga izazvane bakterijskim infekcijama koje nastaju ili od komplikacije upale uha, komplikacije upale sinusa ili sa nekog drugog mesta odakle se krvotokom ili limfotokom bakterije se presele u mozak koji je vitalni organ. Srećom, kod srca je samo ednokarditis malo manje zahvaćen, dok kod pluća ima jako puno pogotovo ako su osobe intubirane – objašnjava on.

Kako bi se podigla svest o tome da antibiotike ne treba da koristimo na svoju ruku i ne odmah prvog dana kada dobijemo temperaturu, dr Preveden poručuje sledeće:

„Neće nikom ništa biti ako prvog dana ne uzme antibiotik. U redu je kod retkih slučajeva koji su već ranije imali teške bnolesti i to lekari treba da znaju, a ipak preko 90 odsto populacije ne treba odmah prvog dana da uzima antibiotik. Prvo smanjite temperaturu, sledeći dan vidite kako se osećate, ako i dalje imate javite se lekaru koji će da ustanovi da li se radi o bakterijskoj ili virusnoj infekciji i da li treba uvesti antibiotik u terapiju ili ne“.

Istovremeno i prim. Dr Snežana Jovanović, rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije navodi za Danas da je svaka infekcija opasna po život i svaka rezistencija se može pojaviti kod bilo koga od nas.

– Bilo koja infekcija može, ukoliko se iskomplikuje, da bude opasna, ali da bi mogli da lečimo bilo kakvu infekciju mi prvo moramo da vodimo računa o racionalnoj upotrebi antibiotika. Nikada ne znate kada nešto može da se iskomplikuje. Sećate se početka kovida, bilo je jako teške kliničke slike, pneumonije koje su u roku od par minuta odnosile potpuno zdravog čoveka. Sada to već ne predstavlja toliko opsnu infekciju za veći broj kategorija, jer su mnogi ljudi preležali infekciju, mnogi su se i vakcinisali – naglašava doktorka Jovanović.

I direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prof. dr Goran Stevanović na konferenciji za novinare, povodom Nedelje podizanja svesti o antibiotskoj rezistenciji, rekao je da nigde u svetu apsolutno više nema efikasnih antibiotika koji bi delovali na sve ili većinu rezistentnih izazivača zbog sve većeg razvoja rezistencije.

– Novi lekovi efikasni su za pojedine specifične tipove bakterija, tako da nema jednog univerzalnog efikasnog leka. Sa druge strane, novih antibiotika nema mnogo, poslednjih decenija svega nekoliko novih se pojavilo i oni čak više nisu novi jer se u svetu koriste već više godina. Kod nas iz te kategorije novih lekova , koji imaju određen stepen efikasnosti, postoje samo tri, ali se još uvek nijedan ne propisuje na teret sredstava RFZO, tako da je njihova nabavka i primena otežana, komplikovana ali moguća i pacijenti ih povremeno dobijaju – kaže dr Stevanović i potvrđuje da su kao lekari na klinici prinuđeni i da pacijente, sa životno opasnim infekcijama, leče kombinovanom terapijom, sa dva ili više antibiotika da bi se postigao efekat.

Infektolog Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti, priznaje da je i sama kao lekar bila nekad u dilemi da li pacijentu da uključi antibiotik i onda kada možda nije trebalo.

– Mi infektolozi došli smo u takvu situaciju da umesto da propisujemo antibiotike, apelujemo da se ne upotrebljavaju u slučajevima kada nisu potrebni. Ovde je odgovornost svakog od nas. Nije rešenje prelazak na novi lek, već razumno koristiti postojeće – navela je na konferenciji dr Milošević.

 

Antimikrobna rezistencija odneće 10 miliona života godišnje

Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala pandemiju antimikrobne rezistencije u prvih 10 kritičnih pretnji po globalno javno zdravlje. Procenjeno je da će bez adekvatne prevencije, antimikrobna rezistencija odneti 10 miliona života godišnje do 2050. godine. Neracionalna upotreba antibiotika podrazumeva kada se primenjuju za lečenje virusne umesto bakterijske infekcije, kao i kada se upotrebljavaju u neadekvatnoj dozi (obustavlja se čim pacijentu bude bolje).