Pospanost, povraćanje, ubrzani rad srca, nemir, vrtoglavica, gubitak svesti: Koliko su stvarno opasni antidepresivi u prekomernoj dozi?

Saglasivši se sa tim, Radan Stojanović, profesor farmakologije na Katedri za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da bi „prvo trebalo napraviti razliku između neželjenih dejstava i onih toksičnih, odnosno od predoziranja.

„Neželjena dejstva su dejstva koja se javljaju tokom primene leka u terapijskoj dozi na uobičajen način, a toksična dejstva se javljaju prilikom predoziranja, odnosno uzimanja leka u većoj dozi od propisane. Ako se pominje neželjeno dejstvo, na primer, suva usta, to nije od predoziranja, već prilikom terapijske primene leka. Prilikom predoziranja javljaju se neki drugi efekti“, objašnjava on.

Opasno predoziranje

Dodaje da je predoziranje svim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem – opasno.

„Tu ima razlike. Recimo, ukoliko se neko predozira opoidima, onda postoji takozvani specifični antagonist, odnosno, nardski rečeno lek koji blokira dejstvo tog uzetog i brzo poništava efekte predoziranja. Za najkorišćeniju grupu lekova koji se i zloupotrebljavaju, benzodijazepine, takođe, postoji antagonist. Dok za antidepresive ne. Kod predoziranja tim lekovima iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) ne postoji specifičan antagonist. U tom smislu predoziranje je s terapijskog apsketa teže. Tada se koriste opšte mere: održavanje vitalnih funkcija, obezbeđenje disanja odnosno respiracije i slično“, upozorava taj farmakolog i dodaje da je jedan od često propisivanih antidepresiva iz grupe SSRI sertalin.

Kako se navodi u zvaničnoj dokumentaciji o leku, ali i u uputstvu za lek koji dobija svaki pacijent u kutijici leka, jeste „ukoliko slučajno uzmete previše leka odmah kontaktirajte lekara ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći.“

„Uvek ponesite obeleženo pakovanje leka sa sobom, nezavisno od toga da li je u njemu ostalo leka ili ne. Simptomi predoziranja su pospanost, mučnina i povraćanje, ubrzani rad srca, drhtavica, nemir, vrtoglavica i, u retkim slučajevima, gubitak svesti“, uputstvo je za pacijente.

Antidepresiv – moraju da se uzimaju tačne doze

Sa druge strane, Stojanović dodaje da svaka osoba kojoj je propisan antidepresiv mora striktno da se pridržava propisanih doza koje je procenio lekar i uzima lek tačno onako kako ga je lekar propisao.

„Sve drugo, pogotovu kada su lekovi koji deluju na CNS u pitanju, može biti vrlo opasno. Ako je neko popio znatno veću dozu od propisane može doći do takozvane depresije CNS, opasnog stanja, teškoća u disanju, kome“, ističe on.

Dodaje da je od velike važnosti činjenica o lekovima da neki imaju, dok neki ne, takozvanu terapijsku širinu.

„Terapijska širina je raspon između srednjeterapijske i minimalne toksične doze. Ako je mali raspon onda nekoliko puta veća doza od uobiočajene vodi ka predoziranju. Kada je terapijska širina velika onda treba mnogo više leka da se uzme da bi ispoljio toksična dejstva. Ali o tome nikako ne bi trebalo da vode računa građani, već njihovi lekari, kao i sa nikada ne idu u apoteke u kojima znaju apotekare i mole ih da im prodaju lekove za smirenje i „raspoloženje“, kako nazivaju antidepresive koji spadaju u ozbiljnu grupu lekova“, napominje taj profesor.

Istovremeno, kako stoji u zvaničnoj dokumentaciji koja prati antidepresive, indikacije za njihovo propisivanje su jasni to su:

„Depresija koja je kliničko oboljenje sa simptomima kao što su osećaj tuge, nemogućnost normalnog spavanja ili uživanja u životu kao što ste nekada mogli. Opsesivno-kompulzivni poremećaj i panični poremećaji su oboljenja povezana sa anksioznošću, sa simptomima kao što su stalna zaokupljenost određenim idejama (opsesijama) zbog kojih ponavljate rituale (kompulzije – prisilne radnje). Posttraumatski stresni poremećaj je stanje koje se javlja nakon veoma traumatičnog emocionalnog iskustva i ima simptome slične onim kod depresije i anksioznosti. Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija) je oboljenje povezano sa anksioznošću. Karakterišu ga osećanja intenzivne anksioznosti ili uznemirenosti u društvenim okolnostima (na primer: razgovor sa strancima, govor pred grupama ljudi, konzumiranje hrane ili pića pred drugim osobama ili zabrinutost da ćete se osramotiti zbog svog ponašanja). Vaš lekar je odlučio da je ovaj lek podesan za lečenje Vašeg oboljenja. Ukoliko niste sigurni zašto ste dobili lek, pitajte Vašeg lekara“, doslovno stoji u uputstvu za lek.

Antidepresivi zahtevaju praćenje

To isto podvlači i naš sagovornik, koji dodaje da grupacija lekova kao što su antidepresivi tokom njihovog uzimanja zahteva redovno praćenje psiho-fizičkog stanja osobe kojoj su propisani u terapisjkim dozama jer imaju i brojna neželjena dejstva koja mogu, ali i ne moraju da se ispolje kod svih.

Prema poslednje objavljeneim zvaničnim podacima, o kojima je Danas izvestio, građani Srbije su tokom 2022. godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno koji se izdaju na lekarski recept.

Bez obzira na to što se propisivinje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima stanovnika – 6.690.887.