Antigenski testovi potrebni i Srbiji

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović uputio je dopis Ministarstvu zdravlja tražeći da njegov grad počne da upotrebljava ovu vrstu testova i to za kontakte zaraženih.

Inicijativa iz Šapca stiže nakon što je genetičar Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, predložio da bi antigenski testovi mogli da budu korisno sredstvo za otkrivanje zaraženih u situaciji kada naši laboratorijski kapaciteti ne mogu da obrade sve PCR testove koje bi trebalo uraditi.

Stojković objašnjava za Danas da se radi o testovima koji se odskora proizvode, a čija prednost leži u činjenici da su brzi, te da je njihova specifičnost skoro 100 odsto, i da za njihovu obradu nisu potrebni posebni laboratorijski kapaciteti kao što je to slučaj sa PCR testovima.

– Trenutno antigenski testovi su jedina vrsta testova koja bi mogla da posluži kao alternativa PCR testovima. Oni su pored PCR, jedini klinički relevantni. Kao i PCR, antigenski testovi se rade iz brisa nosnog dela ždrela i oni određuju prisustvo proteina koji su specifični za virus. PCR testovi pak detektuju nukleinsku kiselinu i imaju veću osetljivost, navodi Stojković, koji je zajedno sa epidemiologom Zoranom Radovanovićem, povremeni konsultant u stručnom savetodavnom timu za suzbijanje zaraze izazvane koronavirusom u Šapcu.

Kako objašnjava, dok PCR testovi mogu da otkriju 100 virusnih čestica u jednom mililitru tečnosti, antigenskim testom možete da otkrijete 1.650 virusnih čestica u istoj toj količini.

– To znači da antigenski testovi imaju manju senzitivnost u odnosu na PCR testove, odnosno da je potrebno da inficirana osoba ima veću količinu virusa u sebi da bi antigenski test pokazao da je zaražena. S tim da kod zaraženog, već dan-dva nakon inficiranja, postoji i milion virusnih čestica, pa je tako ova senzitivnost od 1.600-1.700 čestica po mililitru sasvim prihvatljiva – navodi Stojković.

On napominje da nijedan test nema apsolutnu osetljivost, odnosno da je senzitivnost PCR testova između 90 i 95 odsto, a senzitivnost antigenskih testova ide do 85 odsto.

– To znači da će 85 odsto ljudi koji su inficirani biti detektovani ovim testom. Antigenski testovi se trenutno koriste u Brazilu i Indiji, gde laboratorijski sistem nije mogao da obradi dovoljnu količinu PCR testova, a oko 30-ak kompanija ih proizvodi, i njihova cena je između četiri i 15 evra, dok je cena PCR testova između dva i 20 evra – kaže Stojković, dodajući da kako vreme bude odmicalo sve veći broj farmaceutskih kuća će se uključiti u njihovu proizvodnju.

– Verujem da ćemo ih koristi i u Srbiji. Pri tome, antigenski testovi nisu nikakva novina – oni se recimo koriste za druge bolesti kao što je streptokokna infekcija – objašnjava Stojković.

Serološki testovi imaju epidemiološki, ne klinički značaj

„Serološki testovi koji detektuju IGM antitela pokazuju prisustvo virusa ali tek nakon sedam, osam dana od izloženosti virusu, odnosno dva do tri dana nakon pojave simptoma. Tako da postoji taj jedan period tokom koga osoba jeste zaražena ali to ne pokazuje serološki test i u tom smislu oni nemaju klinički značaj. Serološki testovi takođe mogu da pokažu i prisustvo Igg antitela, što pokazuje izloženost infekciji tokom prethodnih nedelja ili meseci. U tom pogledu oni imaju epidemiološki značaj jer pokazuju prokuženost populaciije“, objašnjava Oliver Stojković. Osvrćući se na podatke o testiranima koji se govore javnosti svakoga dana, sagovornik Danasa ističe da bi bilo „logičnije davati podatke po danu kada je uzorak uzet a ne po danu kada je obrađen“.

– Nama je potrebno da znamo koliko je određenog dana bilo zaraženih jer na taj način možemo sagledati situaciju i dati prognoze i odlučivati o budućim merama. Brojevi koje nam se saopštavaju treba da imaju epidemiološku vrednost. Ovako oni ih koriste da bi se izgleda samo pohvalili koliko mi ljudi testiramo, zaključuje Stojković.

Antigenski testovi se koriste u Americi

Antigenski testovi su prihvaćeni u Americi kao jedna vrsta testova koja može da se koristi izvan specijalizovanih laboratorija, na primer u samim ambulantama. Kako se navodi u dokumentu američkog sekretarijata za zdravstvo, koji se odnosi na upotrebu svih testova koji se mogu koristiti izvan laboratorija, antigenski testovi daju rezultate u roku od nekoliko minuta. Ipak, dodaje se da antigenski tekstovi mogu da ne detektuju sve prisutne infekcije. „Ovi testovi su vrlo specifični za virus, ali nisu osetljivi poput PCR testova“. Kako se objašnjava, pozitivan rezultat vrlo verovatno znači da je osoba i zaražena dok negativan rezultat treba prihvatiti sa oprezom jer negativan rezultat „ne isključuje infekciju“ i stoga u određenim slučajevima je potrebno testirati pacijenta i PCR testom „pre odluke o lečenju i kako bi se sprečilo širenje virusa zbog lažno negativnog rezultata“. Što se tiče seroloških testova koji se mogu koristiti van laboratorije, FDA (američka uprava za hranu i lekove) još uvek nije odobrila nijedan od njih za upotrebu.