Antikvizacija zemlje

Pčelarski je ovde samo jedan od mnogih koji insistiraju na direktnoj povezanosti sveta Aleksandra Makedonskog i današnje Makedonije. Sve raširenija opsesija ovim vojskovođom samo je deo šire debate o drevnim korenima moderne Makedonije – i njenom savremenom identitetu.

Štetne posledice

Takvi postupci nailaze na kritike i u samoj Makedoniji. Kritičari tvrde da pokušaji građenja novog makedonskog identiteta zasnovanog na pretpostavljenoj vezi sa svetom antike, što se ovde opisuje terminom antikvizacija, imaju razorne posledice. Jedna od primedbi je to što takva vrsta kampanje dodatno ugrožava stabilnost multietničkog društva, u kojem je nezadovoljstvo brojne manjine etničkih Albanaca već u porastu. Kritičari ocenjuju da ova populistička politika udaljava ključne saveznike Makedonije u inostranstvu kao i susede. Eksperti naglašavaju da bi Bugarska i Grčka mogle da upotrebe prava koja imaju unutar EU da odlože ili spreče pristupanje Makedonije Evropskoj uniji.

U prestonici, Skoplju, sledeće godine će se podići spomenik Aleksandru Makedonskom, visok 22 metra. Njegova statua već krasi centar Prilepa. Za nekoliko meseci će statua Aleksandrovog oca, Filipa Drugog, dominirati centralnim trgom Bitolja. Glavni autoput, koji vodi do granice sa Grčkom, dobio je novo ime po Aleksandru Makedonskom, a glavni sportski stadion u Skoplju sada se zove po Filipu.

Zvanični podaci pokazuju da vlasti plaćaju hiljade ljudi da rade na arheološkim projektima. Direktor Zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa, arheolog Pasko Kuzman, kaže da će njihov rad dokazati da današnji Makedonci potiču od Makedonaca iz klasične starine – a ne od Slovena koji su na Balkan počeli da dolaze u petom veku. „Makedonija može da odbrani svoje ime jedino ako dokaže da makedonska nacija vuče korene iz antike, a ne od Slovena“, izjavio je Kuzman.

Uz podizanje spomenika i davanje novih imena javnim objektima, vlada je finansirala i novo izdanje Istorije makedonskog naroda. Po prvi put u šezdeset petogodišnjoj istoriji ovog izdanja, koje je uvek bilo blisko službenim stavovima zemlje, kaže se da Makedonci ne potiču od Slovena, kako se u zvaničnim istorijama ranije tvrdilo, već od Makedonaca iz antičkog perioda.

Makedonski lideri hvale ovu kampanju kao podsticajnu za moral zemlje. Predsednik Giorgiu Ivanov je izjavio da okretanje klasičnoj starini ima korene u „frustraciji i depresiji koja je nastupila posle NATO samita u Bukureštu“, kada je Grčka blokirala pristupanje Makedonije.

Ipak, bivši premijer i nekadašnji lider VMRO-DPMNE, Ljubčo Georgijevski, kritikuje ovakve trendove. Vlada „jaše na talasu populizma“, smatra on. „Oni koji u Makedoniji brane tezu o antičkom poreklu nastupaju agresivno i vulgarno, pa sada imamo situaciju da se ljudi raspravljaju o tome ko vodi poreklo od antičkih Makedonaca, a ko od slovenskih Makedonaca“, dodaje on.

Reakcije Albanaca

Rasprava o tome ko se „prvi“ naselio na Balkanu dodatno produbljuje podelu između Makedonaca i Albanaca koji čine približno jednu četvrtinu stanovništva. Albanci tvrde da su oni „stigli prvi“. Oni veruju da moderni Albanci vode poreklo od ilirskih plemena o kojima su istoričari Rimskog carstva pisali u svojim knjigama. Neki tvrde da je Aleksandar Makedonski bio ilirskog porekla.

Albanci su bili konsternirani kada je Makedonska akademija nauka u septembru objavila enciklopediju u kojoj se o Albancima govori kao o „doseljenicima“ i „šiptarima“ – što je termin koji Albanci doživljavaju kao pogrdan.

Analitičar Sefer Tahiri kaže da albanske stranke mogu da zahtevaju federalnu reorganizaciju države, ili čak da pokušaju da se otcepe, ako zaključe da opsesivno postupanje VMRO-DPMNE umanjuje izglede Makedonije da se priključi EU.

„Ova vlada želi da vrati zemlju u monoetničko stanje u kojem bi postojali samo Makedonci“, kaže Tahiri. „Ako se problem imena ne reši i zemlja ne postane članica NATO, etničke tenzije će eskalirati.“

Analitičar Žarko Trajanovski kaže da je ‚antikvizacija’ sada mač sa dve oštrice. „To je proces kojim se gradi nova nacija, ali se istovremeno ruši (postojeća) država“, kaže on. „Ako se ova politika deljenja nastavi, za desetak godina bi mogla da nastanu dva različita i uzajamno isključiva makedonska etniciteta“, dodaje on. „To bi moglo da izazove građanski rat.“

Mnogi stručnjaci tvrde da je proces ‚antikvizacije’ neka vrsta odbrambenog mehanizma, provociranog osećajem života pod stalnom opsadom od strane suseda.

Pored unutrašnjih tenzija u odnosima sa Albancima i napada iz Grčke zbog korišćenja imena ‚Makedonija’, makedonski identitet je ugrožen i iz Bugarske tvrdnjama da su Makedonci zapravo etnički Bugari.

Krađa identiteta

Grčka optužuje Makedonce za krađu identiteta – isto čini i Bugarska. „Nijedna od istorijskih ličnosti ili reformatora koje vi /Makedonci/ slavite nije Makedonac; svi su oni Bugari“, izjavio je lider stranke VMRO iz Bugarske Krasimir Karakačanov.

Većina eksperata za bezbednost veruje da EU i SAD neće dozvoliti da se tenzije u regionu pretvore u nasilje, ali situacija nastavlja da se pogoršava. Bes Albanaca zbog enciklopedije, dugotrajan sukob sa Grčkom i skorašnji nesporazumi sa Bugarskom, ostavili su Makedoniju sa malim brojem prijatelja i stvorili joj nekoliko ljutitih suseda.

Dana 14. oktobra, Evropska komisija je izdala preporuku da se Makedoniji omogući da sa Briselom otpočne pregovore o pristupanju. Ipak, konačnu odluku o tome, uz utvrđivanje datuma za otpočinjanje pregovora, treba da donese Savet EU u decembru – a moguće je da će Grčka to blokirati ako Makedonija u međuvremenu ne pokaže političku volju da reši pitanje imena. Problemima sa kojima se Makedonija suočava još se ne nazire kraj. (BIRN)

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Balkanska stipendija za novinarsku izuzetnost

Davno izgubljeni rođaci

U julu 2008. godine, princ Gazanfar Ali Kan i princeza Rani Atika, pripadnici naroda Hunza koji živi u Pakistanu, u regionu Himalaja, i samoproklamovani potomci Aleksandra Makedonskog, posetili su Skoplje i susreli se sa najvišim zvaničnicima, uključujući premijera Gruevskog i makedonskog pravoslavnog arhiepiskopa, koji ih je blagoslovio. Hunza muslimani nisu ni znali za Makedoniju do pre 12 godina, kada je jedan makedonski profesor lingvistike izneo tvrdnju da jezik Hunza i indoevropski jezici imaju sličnu gramatiku. I Atina održava bliske veze sa Pakistanom, tačnije sa plemenom Kalaši, koje takođe živi u regionu Himalaja. Grčki emigranti u SAD su zatražili od vlade SAD da pruži specijalnu zaštitu helenskim potomcima armije Aleksandra Makedonskog’ na Himalajima.