Antoan Avinjon: Srbiji nedostaje ambicije u borbi protiv klimatskih promena

Avinjon je na onlajn panelu „Klimatska akcija i COP26“, naveo da Srbija, nažalost, nije podnela svoje Nacionalno utvrđene doprinose, u skladu sa Sporazumom iz Pariza, i još nije odredila nove klimatske ciljeve.

Odgovarajući na pitanje moderatora šta EU očekuje od Srbije u oblasti borbe protiv klimatskih promena, Avinjon je poručio da bi EU „volela da Srbija bude ambicioznija, ali da to ne znači da treba da se odrekne energetske suverenosti i bezbednosti“.

„Očekujemo da se krene u ozelenjavanje ekonomije, da se podnesu Nacionalno utvrđeni doprinosi, kao i da se radi na Planu adaptacije, koji još nije usvojen“, rekao je Avinjon, uz ocenu da Srbija može da razvije i bolje mehanizme finansiranja i privuče još sredstava za te potrebe.

„Treba videti i kako se boriti protiv lažnih vesti u medijima i kako pričati o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji, ali ne ostrašćeno, već uz pomoć nauke i argumenata, a posebno je važno tu temu približiti mladima“, ocenio je Avinjon.

Osnivač i urednik portala Klima101.rs Nemanja Milović rekao je da je, prateći ono što se piše u komentarima na vesti, zaključio da ljudi posmatraju energetsku tranziciju i klimatske promene kao da se to Srbiji nameće.

„Naš zadatak je da ljudi bolje razumeju da to nije pitanje agende velikih sila, već da se to tiče svih nas koji smo direktno izloženi posledicama klimatskih promena, a kvalitet vazduha u Srbiji tokom grejne sezone je prilika da se shvati da se rešavanjem klimatskih problema rešavaju i vrlo realni problemi svakog pojedinca“, ocenio je Milović i zaključio da je to prvi korak od koga treba krenuti.

Programski direktor RES Fondacije Aleksandar Macura osvrnuo se na aktuelnu energetsku krizu ocenom da je nestabinost na energetskim tržištima rezultat različitih faktora i okolnosti, i da je pogrešno za to okriviti dekarbonizaciju.

Ukazujući na posledice reakcija na krize, rekao je da je naš elektroenergetski sistem u suštini odgovor na naftnu krizu iz sedamdesetih.

„Neko je tada pomislio da u uslovima nestabilnosti i neizvesnosti nije loše čak ni sagorevati lignit, koji je stvarno užasno nekvalitetno gorivo“, kazao je Macura.

Zaključio je da je možda vreme da kažemo da smo uspeli da iskoristimo sve što možemo kada je u pitanju lignit, da je vreme da menjamo „energetski miks“ i da uzmemo ono što je najbolje za nas.

Docentkinja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vuković Vimić ukazala je da je trenutno na stolu nov koncept rešenja za klimatske promene, i to zasnovanih na prirodi.

„To su mere kada koristimo usluge ekosistema kako bismo poboljšali kvalitet života, kao što je recimo obnavljanje šuma i tresetišta“, pojasnila je Vuković Vimić i istakla da se nada da će upravo takve mere dobiti podršku na konferenciji u Glazgovu COP26.

Panel diskusija „Klimatska akcija i COP26“ se realizuje u saradnji sa Koalicijom 27 kao deo projekta „Zeleni inkubator“ i programa „EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine“, a vebinar je podržala Delegacija EU i deo je serije vebinara na temu: „Akcija za klimu ODMAH“.