Antonela Riha: Metak vas lakše nađe nego bomba

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Antonela
   …hvala sto postojis..uvek sam sa zadovoljstvom gledao tvoje emisije..postovanje..

2. Da, upravo tako, samo umesto trougla, šestar, SKC i Akademija. Zašto su se ljudi poput pomenutog Ljubiše Ristića toliko promenili, šta je čovek takvog duha video u liku i delu Mirjane Marković, da nije materijalna sigurnost, ako je to, opravdano je. Antonela lep tekst.

   1. Na jednoj strani obraz, na drugoj novac…… Kapitalisti koji se kriju iza ideje socijalizma i ideje drustva socijalne pravde, a ispod tezge ,,ostvaruju“ svoje umetnicke ili profesionalne uspehe u skladu sa najljucim Liberalnim kapitalizmom, koji brutalno oduzima svako pravo na dostojanstven zivot…… Zarada zagarantovana……. Mnogi ljudi kojima smo se divili i smatrali ih od integriteta (umetnickog, intelektualnog), su se prodali za saku ,,Dolara“…….. Ocigledno svaki obraz ima svoju cenu……. Mi koji nismo stavili sebe u situaciju da biramo, mozda smo propustili nesto u sistemu obrazovanja ili to dolazi sa vaspitanjem…….

3. sada mi je jasno zasto volim da procitam svaki Vas tekst(clanak ili vec…)

4. Nije mi jasno kakve je ratne zlocine istrazivala kako kaze na Sandzaku 1992, i 1993, g, jedino ako je vidala rane tzv. Sandzackim muslimanima koji su ranjenu u BiH. Sve u svemu biografija nula.

   1. Vama se izgleda pričinjava jer nigde ne pominje Sandžak.Pominje otete građane Srbije muslimanske vere u vozu koji ih je vodio do njihovog svakodnevnog posla.Da li odobravate ovakve zločine ?Što se biografije A.R. tiče,po vama bi izgleda bila validna da je bila u šešeljevsko-arkanovskim ubilačkim i pljačkaškim formacijama.

   2. Pljuni brate, nista ne kosta.

   3. A da ne koprofagises rano na sabajle Milance ? A?

   4. Ako imas ogledalo u kuci pogledaj se Milane,mora da te je sramota onoga sto vidis.

5. Dva puta sam u pisanom izdanju pročitao tekst g. Rihe. Hvala Vam što ste nas podsetili na sva događanja. Bilo bi lepo čuti Vas što češće, kao nekada.

6. Dirnut sam vasim minijaturama punim nostalgije i melanholije. A opet sa posvecenoscu istini i nevidjenoj hrabrosti. Sa iskrenim postovanjem, redovni citalac vasih tekstova.

7. Glupo je reci „bravo na tebe“,kako se plete mreza visoka,gusta,sve vislja i neprozirna,da se ne moze misao dobaciti,lavirint pogustiti,izolavati ,misao sapeti,otupeti,,,NE daj se ,jos reci,….i pasce pletivo i cvece ce rasti do neba.

8. Rodjeni ste u Kotoru od roditelja kotorana. Obozavate more. Pitam se koja vas je sudbina odvala u tudjinu, u Beograd, daleko od mora.

9. Greota je kako su se kojekud izgubili životi ljudi zarad želja povjesno/istorijskih fosila željnih krvi. Nakon sto godina samoće, na stotine hiljada priča je ovakva. Moja, takođe.
   U sto godina samoće dve Jugoslavije su nastale u borbi protiv okupatora, krunisane pobedama u dva svetska rata, potom nestajale u kovitlacima geopolitike.
   U periodu aktvnog druženja koji je usledio, okupator nije ni bio potreban. Dovoljan je strah od svojih koji vlada do danas, strah od manjine koja se proglašavala većinom u devet istovetnih kopija, a potom vlada.
   Antonelina priča u Radovanovićevom formatu (tok fragmenata) počinje prikazom lepote življenja da bi, kako ona zna da prenese, nastavila svom žestinom balkanskog prokletstva.
   Vladika Grigorije je negde na istoku pričao Arapčićima, opisujući Bosnu koju neizmerno voli, da postoji mesto na kome se deca kupaju, berući pritom jabuke sa grana koje se nadvijaju nad rekom.
   – To je u raju, gospodine, povikaše deca.
   – Ne, odgovara im sveštenik, takvo mesto postoji na Balkanu, gde sam rođen i odakle potičem.
   (iz emisije Intervju Tv N1 iz sarajevskog studija)

10. Beše nekada B92…Draga Antonela, čekali smo vaše emisije.Slušali vas sa pažnjom. Sad dok čitam ovaj tekst u gornjrm desnom uglu ekrana po nekom pitanju se oglasila Jorgovanka Tabaković…Mislim da je svaki komentar izlišan.