Antonić: Pojam žrtve uvesti u zakon

Kad razgovarate sa pripadnicima tih grupa, kao oštećenima, njima nije prioritet imovinsko pravni zahtev već izvesnost kažnjavanja i njihov položaj tokom privičnog postupka, objasnio je direktor Komiteta za ljudska prava(YUKOM) Milan Antonijević. Govoreći o ženama žrtvama nasilja, maloletnicima i drugim ranjivim grupama, Antonijević je istakao da im je u fokusu odnos svih učesnika u postupku prema njima, adekvatna „osetljivost“ sudova i tužilaštva.

Veoma smo zadovoljni što je položaj oštećenih na značajnom mestu u Akcionom planu za poglavlje 23, rekao je zamenik Zaštitnika građana Robert Sepi.

Tu posebno mesto, kaže, pripada jačanju službe za pružanje pomoći žrtvama krivičnog dela, besplatnoj pravnoj pomoći i unapređenju zakonika o krivičnom postupka.

Osnivač Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije Nina Nicović naglasila je da i postojeći zakonodavni okvir omogućava da se u praksi bolje uvaže prava oštećenih.

Ne bi trebalo da se menjaju tužioci i sudije tokom postupka, kako bi se izbeglo, na primer, da žrtva seksualnog nasilja iznosi iznova svoje traume, upozorila je Nicović, navodeći da bi se tako povećalo i poverenje žrtava u sistem. Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Jugoslav Tintor je upozorio da se zakonodavac nekada rukovodi vladajućim trendovima što kasnije stvara probleme. On je kao „srce“ problema naveo da oštećeni tek kad optužnica stupi na pravnu snagu može da preduzme gonjenje. U ranijem zakoniku, kaže, bilo je moguće da oštećeni to uradi još u istrazi, kad tužilac odustane od gonjenja, što ga je činilo supsidijarnim tužiocem. Tužilaštvo ne može da bude država u državi već je tu zbog građana, rekao je Tintor, govoreći o potrebi da se unapredi rad Tužilaštva i mogućnost ocene njegovog postupanja.

Prema rečima Tintora, adekvatni procesni mehanizmi u krivičnom postupku doprineli bi efektivnoj, delotvornoj zaštiti oštećenog pre nego posebni zakoni, iako je i to potrebno.On je rekao da je rezervisan da primi slučaj da zastupa oštećene u krivičnom postupku jer nema dovoljno procesnih mehanizama da ih odgovarujuće zaštiti.

Ali, kako je upozorio, mora se biti obazriv da se ne predimenzioniraju prava oštećenih jer se tako rizikuje da se poremeti pravo okrivljenih. Oni su u postupku pred čitavim državnim aparatom – tužilaštvom, policijom, državnim budžetom, imaju samo advokata i prava iz zakonika o krivičnom postupku, naglasio je Tintor. To je jedina kontrateža nastojanju države da postupak bude efikasan po svaku cenu, vrlo često i na uštrb kvaliteta pravde, rekao je Tintor.