Antonijević: Na svakom koraku govoriti o medijskim slobodama

Situacija je složena i zbog napada na novinare i zbog drugih stvari koje se dešavaju, kaže Milan Antonijević direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, prenosi N1.

Svečanost obeležavanja Dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ostala je u senci odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da otkaže učešće jer pojedini novinari iz različitih redakcija nisu dobili odobrenje da prisustvuju tom događaju.

„Zabrinjavajuće je i dobro je da smo imali reakciju predsednika, BIA je sistem koji mora raspolagati informacijama i ne sme nikoga ovako diskriminisati, ovakve stvari ne smeju da se ponove. Imali ste pritiske na novinare na konferencijama, to mediji ne moraju da trpe i to svako od političara treba da shvati“, kaže Antonijević.

Kako navodi N1, Antonijević kaže da mora da se radi na solidarnosti novinara mora i da poruka ka svim političarima mora da bude jasna – novinari da prenose tačne informacije i to da čine bez pritisaka i bez upliva politike.

„Medijske slobode su osnov, morate poslati građanima poruku da je ono što vide u medijima tačna situacija. Možete dobiti kratkoročno političke poene sakrivanjem iza nečega što nije istina, ali to ne može biti dugoročno“.

Komitet pravnika za ljudska prava osnovan je 1997. u Beogradu. Rezultat 20 godina postojanja ove organizacije je sledeći: više od 30 hiljada građana je u ovoj nevladinoj organizaciji pronašlo pravnu pomoć u postupcima pred domaćim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. YUKOM je učestvovao u pisanju brojnih zakona iz oblasti ljudskih prava koji su i danas na snazi, aktivan je u zagovaranju i promovisanju vladavine prava, podizanja javne svesti o važnosti ljudskih prava i građanskih sloboda.

Na pitanje da uporedi situaciju u oblasti ljudskih prava s početka rada i danas, Antonijević kaže:

„Osim što su bila veoma slična lica, bilo je više pritisaka, sistemski problemi što se tiče ljudskih prava, političke torture, ubistva. Vaš život je bio ugrožen ukoliko ste se bavili ljudskim pravima. Kada pogledate kako smo reagovali devedesetih, videćete da smo se obraćali državi koja kao da je mogla da odgovori, a nakon 5. oktobra je nastavljena naša borba“.

Antonijević kaže da još imamo veliko nerazumevanje za prava i dodaje da se administracija nije navikla na zakone.

„Poštuju se deklarativno, a u praksi nema u dovoljnoj meri. Mladi da nauče šta su ljudska prava i da se naviknu na njih u svom radu, jer ljudska prava nisu privremena. Mi se obraćamo i političarima, oni nekad ne razumeju ili namerno neće da razumeju ljudska prava“.

Direktor Komiteta kaže im se obraća veliki broj ljudi, da su ugrožena ekonomska i socijalna prava, kao i da „građani osećaju pritisak nepostojanja vladavine prava“. Antonijević dodaje da im je fokus na stanju u pravosuđu i zaštiti prava pred domaćim sudovima.

„Ako nemate razumevanje sudije za određena prava, ne možete ostvariti nijedno pravo, to nas stavlja u situaciju da procenjujemo kapacitet sudija i tužilaca zbog čega ne žele da primene te propise. Efekat zakona neće biti kpompletan ako nemate sudije koje će da pročitaju i primene zakone. Politički pritisak postoji i u načinu izbora, posle tri godine neko ponovo procenjuje da li ste dostojni da ostanete na poziciji, očekujemo izmene Ustava koje će politiku izbaciti iz procesa odlučivanja“

Studenti Pavle Terzić i Gavrilo Vučetić, studenti FDU, saslušani su u Prekršajnom sudu u Beogradu jer su označeni kao organizatori neprijavljenog skupa 21. aprila ove godine, pod nazivom „Protest protiv diktature“.

„Bili smo u sudnici, čuli sve što je stajalo u prijavi, sudija je bila zainteresovana da čuje, ali pokazuje da je MUP išao van onoga što je zakon, podneo je paušalnu prekršajnu prijavu protiv studenata koji nisu ugrožavali bilo koga, s druge strane imate ministra koji kaže da zna ko su bili organizatori, ne vidim zašto se ovako sistem okreće protiv mladih momaka“.