Antonijević: U Srbiji se planira prelazak na elektronsku prijavu državne pomoći

„Pomno smo pratili praksu Evropske komisije kada je u pitanju kovid-19. Radili smo intenzivno na izradi podzakonskih propisa koji se odnose na period pandemije, pristupili smo harmonizaciji privremenih pravila EU i među prvim smo državama van EU koje su ih donele, a planira se i perlazak na elektronsku prijavu državne pomoći“, rekao je Antonijević na drugoj regionalnoj konferenciji „Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana“ u Beogradu.

Konferenciju je organizovao projekat „Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći“ koji u Srbiji sa skoro milion evra finansira EU iz IPA fondova, a njime upravlja Ministarstvo finansija, sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.

To je drugi regionalni skup o državnoj pomoći nakon prve konferencije koju je projekat organizovao u septembru 2019. godine, a okupio je predstavnike Komisije za kontrolu državne pomoći, Evropske komisije, tela za kontrolu državne pomoći iz regiona i evropske stručnjake koji su razmenili iskustva o državnoj pomoći tokom pandemije kovid-19.

Antonijević je rekao da je posle izrade zakonskih propisa počela transpozicija evropske regulative u nacionalni pravni okvir Srbije i da je doneto više od 20 podzakonskih akata harmonizovanih sa pravnim tekovinama EU.

Šef drugog sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Martin Klauke rekao je da državna pomoć, kao deo Pregovaračkog poglavlja 8 koje se odnosi na politiku konkurencije, predstavlja jednu od najtežih oblasti za usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU, što je mnogo važnije, za efikasno sprovođenje.

Klauke je pozvao sve vlasti širom regiona da iskoriste prednosti tog regionalnog foruma jer se „već pokazalo da je razmena iskustava i znanja među institucijama u regionu veoma delotvorna i značajna za sve“.

Vođa projekta Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći Radmila Mihić istakla je da javni sektor, zbog izazova sa kojim se svet suočava, kovid-19 pandemije, ima posebnu težinu u odabiru politika i strateških ciljeva.

„Finansijska nestabilnost, borba za zdravu životnu sredinu, zdravstvena zaštita su samo primeri oblasti u kojima javna vlast mora delovati. To delovanje mora biti opravdano, efektivno i u interesu građana. I zbog toga postoje pravila o državnoj pomoći. Dobre državne pomoći su instrument da se obezbedi ekonomska sigurnost građana i razvoj društva u celini“, rekla je Mihić.

Od 2000. godine do danas, EU donirala je više od 3,6 milijardi evra Srbiji, a ta sredstva su korišćena za podršku razvoju, kvaliteta života u sferama civilne zaštite, zaštite od poplava, obrazovanju, zaštiti okoline, zdravstvenoj zaštiti, zaštita potrošača, kulturi, vladavini prava, lokalnom razvoju, migracijama, civilnom društvu i medijima, socijalnoj inkluziji i sportu.