AP: Jedini azil za konje u Srbiji, u Lapovu, godinama se stara za desetine životinja

Iličić (43) svog prvog konja je spasao od sigurne smrti pre 12 godina, i tako sebi napravio profesiju.

Azil „Staro brdo“, koji se nalazi u Lapovu u centralnoj Srbiji, osnovao je 2015. godine. Otada, negu je na tom mestu dobilo osamdesetak konja.

Briga za životinje je stalni izazov u Srbiji koja je, kako piše AP, osiromašena i prožeta korupcijom nakon godina krize i konflikata u devedesetim godinama prošlog veka.

Mada, pod nadležnošću vlasti, postoje azili za pse, tako nešto ne postoji za konje.

„Staro brdo“ danas omogućava utočište i negu desetinama ovih životinja.

„Bio sam svedok tužne sudbine jednog konja koji je trebalo da bude uspavan. Odlučio sam da pokušam da ga vratim u život, i da ga zadržim ako preživi. I preživeo jeste“, rekao je Iličić u pogledu prvog konja kojeg je spasao.

Jedan od omiljenih Iličićevih konja, kako je rekao, bio je lokalni pobednik na trkama, koji je na posletku uginuo od starosti.

Još jedan, kojem je sada 28 godina, „glumio je“ u brojnim domaćim filmovima, pre no što je penzionisan i smešten u njegov azil, sa nogama bolnim od artritisa.

Po njegovim rečima, neki konji završe u limbu jer na farmama nisu „ni mezimac ni mašina za rad“, pa postanu opterećenje za ljude.

Radnica u azilu Violeta Jović seća se kako su 2020. godine veterinarski inspektori presreli kamion sa dvadesetak konja, transportovanih ilegalno u klanicu. Kako je rekla, svi su bili u jadnom stanju, ali je „Staro brdo“ uspelo da nađe novi dom za veliku većinu njih, dok je tri zadržalo na nezi.

„Ovo više nije volontiranje ili hobi ili posao. Ovo mi je postalo život“, dodala je.

Azil nastoji da nađe dom za što više konja o kojima se stara, i da obezbedi prostor za dolazak novih. Kada je neki konj spreman za usvajanje, azil raspisuje nadmetanje za potencijalne staraoce.

U „Starom brdu“ danas je smešteno devet konja, dva magarca, jedan bivo, sedam svinja i nekoliko pasa, mačaka i kokošaka. Sedam novorođenih mačića, nađenih u zatvorenoj plastičnoj kesi, kao i sedam jorkširskih prasića nađenih na deponiji sada su odrasle životinje koje vole da se maze i igraju, a posetioce dočekuje kakofonija životinjskih zvukova.

Azil se izdržava od donacija, ali Iličić se nada samoodrživom finansiranju kroz razne inicijative kao što je – terapijsko jahanje. Srpske vlasti su pomogle popravkom lokalnih drumova, a Iličić sarađuje sa veterinarskim inspekcijama. Međutim, ne postoje propisi na osnovu kojih bi njegov azil mogao biti registrovan kao zvaničan.

„Jedini smo na Balkanu trenutno, i nadamo se da će nas, vremenom, država priznati“, izjavio je Iličić.