Foto: Z. N.Danas je Gradsko veće grada Kraljeva razmotrilo i usvojilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu.
Veće je utvrdilo Predlog Odluke o budžetu u iznosu od 3.984.738.268 dinara. Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić je, u danima koji su predhodili sednici Gradskog veća , u izjavama za pojedine medije isticao činjenicu da je to „najveći budžet u istoriji grada“ prećutkujući činjenicu da je tom „uspehu“ dobrano kumovao nedavni transfer od 375.000.000 dinara sa nivoa republike namenjenih za radove u, narednoj 2020. godini, za izgradnju naselja sa stanovima za pripadnike vojske i policije na lokaciji „Voćareve livade“.
Tako je, na izvestan način, predupredio moguća pitanja na temu uspešnosti rada lokalne samouprave koja u narednu budžetsku godinu prenosi čak 11 odsto budžeta.
No, ostavimo ova i druga brojna pitanja o predloženom budžetu grada Kraljeva, za sada, po strani i pozabavimo se jednim drugim fenomenom, a to je odsustvo bilo kakvih građanskih inicijativa da se ,u predhodnim fazama kreiranja ovog važnog dokumenta, koji predstavlja finansijsku sliku javnih politika grada, ukaže na mnoge goruće komunalne, infrasturkturne i posebno probleme u oblasti zaštite životne sredine.
Ako, možda, možemo i da razumemo nezainteresovanost građana za probleme u dugim sektorima teško je pomiriti se sa činjenicom da ih se, javno dostupne informacije o (ne)kvalitetu vazduha koga udišu u zimskim mesecima, tačnije tokom trajanja grejne sezone, ne tiču i ne motivišu da, koristeće postojeće zakonske mogućnosti, utiču na planiranje mera i aktivnosti, iz nadležnosti grada, kojima bi se bar malo uticalo na kvalitet vazduha koga udišemo. A udišemo jako zagađen vazduh o čemu svedoči i podatak da je, u prvih petanest dana ovog meseca, čak devet dan bilo sa koncentracijom suspendovanih PM10 čestica daleko većom od tolerantne vrednosti 50 μg/m3. Trenutni rekord, čak četri puta veći od tolerantne vrednosti, iznosi 198,73 μg/m i izmeren je 6.decembra.
Gradonačelnik Kraljeva je 10. decembra uputio Javni poziv građanima, udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020. godinu oročen do 16. decembra. Time su ispunjeni formalni uslovi o organizovanju javne rasprave propisani Statutom grada Kraljeva i odlukom Gradskog veća.
Zaobiđimo, ovoga puta, temu tajminga, dužine trajanja i svrsishodnosti tako organizovane javne rasprave i razmotimo kakav je eho u javnosti imao javni poziv gradonačelnika građanima, udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu.
Zainteresovane javnosti su imale dva modela davanja primedbi ,pismenim putem na propisanom obrascu i ličnim učešćem na raspravi zakazanoj za 16. decembar. U pisanom Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je danas,18. decembra, usvojilo Gradsko veće kaže se da su dvojica građana uzela učešće na javnoj raspravi a da nije bilo nijedne pisane primedbe! U gradu na čijoj teritoriji, prema rezultatima popisa iz 2011. godine živi 125.488 stanovnika, u kome radi nekoliko fakulteta, desetina srednijh i osnovnih škola, ustanove, udruženja….
Ovo, izvesno je, potvrđuje stavove onih koji govore o izvesnom socio-psihološkom fenomenu sa kojim naše društvo, koga čini 10 odsto elementarno nepismenog i 50 odsto funkcionalno nepismenog stanovništva egzistira. Socijalni psiholozi su, ovaj fenomen, nazvali „apatija posmatrača“ ili „efekat posmatrača“ a u praksi Kraljevčana to se da prevesti kao: Tačno je da udišem zagađen vazduh ali to udišu i drugi oko mene, ali nisam ovlašćen-a ,zadužen-a , izabran-a da to rešavam.
Apatija ili beosećajnost ili ravnodušnost, čini nas, kao individue, umornim, bez želja, bez potreba. A u stvarnosti želja i potreba imamo na pretek. Kao i vremena i energije, ali za neki drugačiji aktivizam sa kakvim smo se, ovih dana, sreli u Kraljevu.
U ovim danima kada se trujemo zagađenim vazduhom i ne preduzimamo gotovo ništa da to sprečimo, svedoci smo pojave fenomena u društvenom životu Kraljeva koji ukazuje kako se može, bar u virtuelnoj stvarnosti, pobediti apatija.
Dvojica naših sugrađana pokrenuli su, pre par dana, časopis ali i istoimenu Fejsbuk grupu „Sidža“. Ovaj neobičan izdavački koncept zasnovan je, između ostalog i na stavu da ni u časopisu ni u grupi na društvenim mrežama nema mesta temama iz politike.
Za manje od deset dana života Fejsbuk grupa je narasla na blizu 8.000 članova, objave na njoj već se mere desetinama hiljada, dominatne su one, kako napisa ovdašnji pesnik Ivan Rajović, u kojima „su, gotovo preko noći, Kraljevčani opet postali gospodari svoga grada, duhovni – recimo, uz svu onu koncentraciju pozitivne energije i dobrih vibracija hiljada sidžista koji se ne odvajaju od ekrana preživljavajući ponovo svoju mladost u virtuelnom ali više nego stvarnom i opipljivom svetu Kraljeva, koje opet postoji, diše, miriše, čisto, uređeno, oduhovljeno i u pravom smislu kraljevsko, kakvo je i bilo pre nego što je postalo ovo i dopalo prosjačke štake. A žal za nečim što je prošlost, najveće je priznanje onome što je bilo i najokrutnija negacija ovoga što jeste, a što na uređeni život i životni prostor više i ne liči“.
Primer probuđenog aktivizma Kraljevčana u virtuelnoj stvarnosti, na društvenim mrežama, ispoljenog iznošenjem emocija i žala za „nekim, dalekim, boljim, Kraljevom“ nagoni nas na razmišljanje koliko je realno da se osmišljenim i dobro organizovanim inicijativama probudi građanski aktivizam za današnje, realno, Kraljevo? Da li su potreba za zdravim vazduhom, i ljudsko pravo na čist vazduh, dovoljni okidači za buđenje takvog građanskog aktivizma u Kraljevu pokazaće vreme pred nama.
U suprotnom mogu nam se, u Kraljevu, desiti neki novi, društveni, fenomeni u vidu grupa na društvenim mrežama čiji će članovi, ako ih bude bilo, svoj virtuelni aktivizam ispoljavti kuckanjem po tastaturi…. Sa gas maskom na licu!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
