Apel oca vojnika koji je poginuo na Košarama: Imamo pravo na istinu, ne Šljivančaninovu, ne moju, već medicinsku i sudsku

Duboko sam zahvalan listu Danas što mi je pružio šansu da javnost sazna neistine oko pogibije moga sina, a koje vojska, mediji i penzionisani pukovnik Duško Šljivančanin uporno utvrđuju.

Pune 23 godine moja porodica nosi teret zbog zataškavanja slučaja, pa apelujem na Šljivančanina da se uzrdži od kontradiktornih izjava, jer nam tim izjavama nanosi bol.

Povod za ovaj tekst su neistine koje je Šljivančanina izneo u intervjuu za list Danas.

Želim da javnosti ukažem na njih, jer Šljivančanin uporno pokušava da nametne svoju istinu, ali stalno menja iskaz, a svedok koji menja iskaz nije kredibilan.

Pođimo redom:

Šljivančanin u knjizi “Bitka na Košarama, sećanje učesnika”, u autorksom tekstu napisao je da je moj sin ubijen iz snajpera, a u intervjuu za Danas tvrdi da ne može sa sigurnošću da odgovori da li je Miroslav ubijen iz snajpera. Zašto je onda pisao u knjizi ako nije siguran.

Potom tvrdi da je siguran da je Miroslav pogođen metkom, a to nije u skladu sa medicinskim veštačenjem, jer dva sudska veštaka to nisu utvrdila.

Nije u skladu sa njegovom tvrdnjom da je pucano sa leve strane, jer je jedina rana bila u predelu iznad šake, a od nje Miroslav nije mogao smrtno da strada.

Ako je siguran da je prvo pogođen metkom, čiji je onda to metak.

Potom je u intervjuu negirao da mi je pretio, a Glas javnosti je još 2001. godine pod naslovom “Između nesreće i ubistva” objavio neke pretnje. Tekst se nalazi na internetu.

Na kraju, Šljivančanin u intervjuu tvrdi da tokom napada nije pucao iz svoje puške čime je izrekao još jednu neistinu.

Javnosti objavljujem dokaz da je na sudu izjavio da je pucao.

Neistina izrečena na sudu ili u intervjuu?

Čemu neistine pukovniče ako Vam je savest mirna i čista?

Na dovoljno sam neistina ukazao pa ću se ovde zaustaviti.

Voleo bih i želeo da me neka televizija pozove u gostovanje kako bih izneo podatke kako je vojska zatašakala slučaj.

Nadam se da će neko iz tužilaštva reagovati i otvoriti ponovo istragu.

Imamo pravo na istinu, ne Šljivančaninovu, ne moju, nego medicinsku i sudsku.