Apelacioni sud u Beogradu započeće sutra. 7. jula, postupak razmatranja prvostepene presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, kojom su osuđena četiri pripadnika Službe državne bezbednosti, na prvom mestu njen nekadašnji šef Rade Marković.
Na početku sednice sudija izvestilac će referisati o presudi, donetoj u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, napisanoj na više od 130 strana, nakon čega će se obrazlagati žalbe, koje su podneli odbrana ali i tužilaštvo.
Apelacioni sud, kao drugostepeni, može da potvrdi presudu, preinači je i ukine, odnosno vrati na ponovno odlučivanje.
Kao predsedavajući veća određen je sudija Milimir Lukić, široj javnosti poznat iz postupaka pred Specijalnim sudom.
Lukić je predsedavao sudskim većem koje je osudilo zemunski klan, bio je član veća koje je izreklo osuđujuću presudu za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Presuda za ubistvo Ćuruvije doneta je u aprilu prošle godine, dvadeset godina od zločina, koji je počinjen 11. aprila 1999. na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja.
Na 30 godina zatvora osuđen je Marković, za podstrekavanje na teško ubistvo, koliko je izrečeno i nekadašnjem šefu beogradskog centra te službe Milanu Radonjiću, kao saizvršiocu u teškom ubistvu.
Specijalni sud nije prihvatio dokaze tužilaštva da su oficir službe Ratko Romić i njen pripadnik Miroslav Kurak neposredni izvršioci već ih je osudio na po dvadeset godina kao saizvršioce u teškom ubistvu.
Marković je u zatvoru, gde izdržava kaznu od 40 godina, osuđen je u slučaju Ibarska magistrala, odnosno atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, i umešanost u ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića.
Radonjić i Romić su u kućnom pritvoru, uz elekrtonski nadzor, Kurak je u bekstvu.
Tako je ostalo nepoznato ko je povukao obarač „škorpiona“ u haustoru ispred zgrade gde je Ćuruvija živeo, u Svetogorskoj ulici, u Beogradu, ali je javnost uskraćena i za odgovor ko stoji iza ubistva.
U optužnici je navedeno da je to učinjeno iz niskih pobuda po nalogu n.n. lica iz najviših struktura vlasti. Kao motiv je navedena želja da se ograniči sloboda medija i očuva moć, jer je Ćuruvija javno kritikovao vlast.
Takođe, u optužnici je detaljno opisano ekonomsko uništavanje Ćuruvijinih listova, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o javnom informisanju, neposredno pred ubistvo, kao i deo prisluškivanih razgovora.
Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik Ćuruvijine dece, ocenio je u završnoj reči da nema sumnje da je nalogodavac tadašnji predsednik države Slobodan Milošević.
Presuda u slučaju Ćuruvija prva je presuda za ubistvo novinara u Srbiji.
Planirano je da se sednica Apelacionog suda održi ranije ali je zbog korona virusa odložena za sutra.
Fondacija „Slavko Ćuruvija“ ocenila je da će odluka Apelacionog suda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije imati istorijski značaj za bezbednost novinara u Srbiji.
Apelacioni sud će sutra započeti trodnevno razmatranje žalbi na prvostepenu presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, saopšteno je iz Fondacije.
Odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prošle godine je na ukupno 100 godina zatvora osudilo četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti. I odbrana i zamenik tužioca za organizovani kriminal uputili su žalbe Apelacionom sudu, uz zahtev da prvostepena presuda bude odbačena.
„Prošlogodišnja presuda je prva, i zasad jedina, izrečena u Srbiji za ubistvo novinara. Nakon 21 godine od ubistva Ćuruvije i svih dokaza izvedenih tokom četvorogodišnjeg suđenja pred Višim sudom, porodica Slavka Ćuruvije, njegove kolege, ali i čitava medijska zajednica i građani Srbije, moraju konačno da dočekaju pravičnu presudu, a odgovorni za ovaj zločin moraju da se konačno nađu u zatvoru“, stoji u saopštenju Fondacije Slavko Ćuruvija.
Navodi se da bi „svaka drugačija odluka značila da žrtve zločina koje je organizovala država ne mogu da očekuju pravdu“.
„Stoga od Apelacionog suda očekujemo da omogući čitavom društvu da se konačno obračuna sa politički motivisanim zločinima režima Slobodana Miloševića i da pošalje jasnu i nedvosmislenu poruku da zločini protiv neistomišljenika ne mogu da ostanu nekažnjeni, a da počinioci napada na novinare zbog javno izgovorene reči nisu nedodirljivi“, naglašeno je u saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.