Aplauzi za Mega Vizuru

Dejan Milojević, u svojoj prvoj sezoni kao vodeći ideolog na klupi Zemunaca, postavio je koncepciju igre koja je bila u skladu sa mogućnostima mladih košarkaša, što se najbolje ogledalo i defanzivi, u kojoj su gotovo svih 40 minuta igrali zonsku odbranu (2-3). Mega je u Kragujevcu bila pravo osveženje. Iako su zaljubljenici u domaću košarku bili upoznati sa kvalitetima Bobana Marjanovića i Novice Veličkovića, neka nova imena poput Vasilija Micića, Saše Avramovića, Pavla Reljića, Nemanje Dangubića, Nemanje Krstića i Marka Lukovića trebalo bi da zapišu u svoje privatne notese, a zatim da se na internetu detaljno pozabave njihovim karijerama. Upravo neki od njih, pre svega Vasilije Micić, u skorijoj budućnosti mogli bi da postanu igrači kalibra za seniorsku reprezentaciju.

Nastupom protiv Partizana Micić je pokazao da je teška povreda kolena, zbog koje je propustio čitavu prethodnu sezonu, za njega prošlost i da se potpuno fizički, ali i psihički oporavio, spreman da zauzme mesto najperspektivnijeg srpskog igrača.

– Drago mi je što se Micić uspešno oporavio posle teške povrede. Mišljenja sam da je Vasilije prevazišao prvu ligu Srbije u kojoj nema adekvatnu konkurenciju. Vreme je da se okuša u najkvalitetnijim srpskim timovima ili inostranstvu. Partizan je poznat kao sredina najbolja za mlade igrače, ali je pitanje gde će mladi plejmejker nastaviti karijeru. Nema sumnje da je u pitanju veliki talenat, koji se dobro razvija i napreduje. Moraće da poradi na šutu – jasan je Miško Marić, jedan od najboljih strelaca u istoriji Partizana.

Vasilije je rođen 1994. godine i sa nepunih šesnaest godina debitovao je za prvi tim Mega Vizure. Od tog perioda, pa sve do danas beleži konstantan napredak u svim elementima igre. Na sreću po srpsku košarku u pitanju je plejmejker izvanredne inteligencije i razumevanja igre. Iz te perspektive umnogome podseća na Rikija Rubija. Dodavanja su mu precizna, brza, popularni Vasa ima „oči na leđima“, tako da često svojim dodavanjima ostavlja zatečenim čitavu odbranu, ali i svoje saigrače. Ove sezone u njegovim bravurama potpuno uživa Boban Marjanović, potencijalni srpski reprezentativac, koji se u dresu Mege potpuno vratio u život. Centar iz Boljevca gro svojih poena postiže upravo nakon Micićevih asistencija. Prema priznanju Duška Vujoševića, Micić je protiv Partizana većinu od postignuta 23 poena ubacio nakon individualnih akcija, što je toliko retka pojava u srpskoj košarci. Osim odlične individualne tehnike, pre svega prednje promene, ali i prilikom pravljenja razlike u ritmu i pravcu, Micić ima vrlo kvalitetnu leđnu promenu i sasvim solidan skok-šut. Možda mu je dribling malo viši, međutim prilikom vođenja lopte dobro gradi „basketaru“. Prodor mu je vrlo karakterističan, sa cik-cak korakom, prilikom kojeg često ume da u drugom koraku napravi iznenadnu promenu ritma ili pravca, pa i da se odbaci unazad čime razoružava svakog centra. Micićeva možda i najvažnija osobina jeste skromnost i racionalnost. U pitanju je odličan momak, lepog vaspitanja i dobrog obrazovanja. Uvek je spreman da se podredi kolektivu i da posluša savet. Ukoliko bude nastavio da se razvija u godinama koje su pred nama, Miloš Teodosić će vrlo brzo dobiti adekvatnog naslednika.

Odlična poseta u Kragujevcu

Posle slabe zainteresovanosti u četvrtak i petak, tokom četvrtfinala, poseta na završnom turniru Kupa Radivoja Koraća bila je sasvim dobra. Navijači su na meču između Partizana i Mega Vizure pokazali zavidno interesovanje, dok je hala „Jezero“ bila dupke puna u meču Radničkog i Zvezde. Tražila se karta više, a sličan ambijent bio je i u finalu između Partizana i Crvene zvezde.

Između Vujanića i Dijamantidisa

Vasilije Micić je rođen u Kraljevu. Košarku je zavoleo u OKK Beogradu, odakle je prvo prešao u Crvenu zvezdu, a zatim u FMP, u kojem je proveo tri sezone. Iz Železnika je došao u Mega Vizuru. Uzor mu je bio Miloš Vujanić, zbog kojeg je zavoleo broj 13, a posebno ceni Dimitrisa Dijamantidisa. Za svoj razvoj posebno je zahvalan trenerima u OKK Beogradu, Zvezdi i FMP, ali i Vladi Vukoičiću sa kojim je sarađivao u Megi. Pohađa Sportsku gimnaziju, voli skijanje, a završio je i nižu muzički školu, odsek za harmoniku.

Dangubić i Krstić

Nemanja Dangubić i Nemanja Krstić svakako spadaju u vrlo perspektivnu grupu srpskih igrača koji ove sezone nastupaju u Mega Vizuri. Obojica su zapravo deo sjajne generacije Hemofarma kojoj su pripadali Nikola Milutinov, Luka Anđušić (mlađi brat Danila Anđušića), Luka Mitrović, Jovan Novak. Dangubić se više ističe prodorom. Poseduje dugačak prvi korak i solidnu eksplozivnost. Krstić takođe ima atletski potencijal. Dobro je građen, mora da napreduje u šutu i prodoru, ali i da popravi mišićnu masu.