Hrvatski premijer Zoran Milanović je po obrazovanju pravnik, a slovenački premijer Miro Cerar spada u one doktore prava koje pozivaju kad se neki pravni spor ne da lako razrešiti. Njih su dvojica juče definitivno na muke stavili svoje kolege, u velikom broju, sa jedne i sa druge strane hrvatsko-slovenačke granice, konsultovane pravnike. Jer, međunarodna pravna praksa za slučaj kakav je sada nastao između Slovenije i Hrvatske ne postoji, pa bi Hrvatska sada da je ispisuje. A da li i hoće, možda se može zaključiti iz poruke koju je preko svoga portparola Maje Andrejeve poslala Evropska komisija: I ako Hrvatski sabor donese odluku da Hrvatska napusti arbitražu, arbitražni postupak će se nastaviti.
A Hrvatski sabor je juče jednoglasno usvojio baš takav zaključak kojim Vladu Republike Hrvatske, na njen predlog, obavezuje da pokrene postupak za prestanak Sporazuma o arbitraži u rešavanju graničnog spora između Slovenije i Hrvatske u Piranskom zalivu, koji su dve zemlje, uz kumovanje Evropske komisije, potpisale 2009. jer je aferom Sekolec-Drenik, smatra Hrvatska, taj sud nepovratno izgubio svaki kredibilitet.
„Hrvatska ne može raspustiti arbitražni sud. Hrvatska se povlači iz postupka, Hrvatska prekida sve svoje obaveze, uključujući i finansijske, a sud može nastaviti, donijeti i odluku, ali mi to ne priznajemo“, rekao je hrvatski premijer Zoran Milanović uz napomenu da Hrvatska kao suverena država brani svoje nacionalne interese. Ali dodao je Milanović: „Ovo je situacija bez presedana. Nikad se prije ovako nešto nije dogodilo“. Povlačenje Hrvatske iz arbitraže podržao je i lider Samostalne srpske demokratske stranke Milorad Pupovac, ali je rekao da time priča nije završena: „Ona tek počinje, s mnogo mogućih neizvesnosti u cijelom postupku“. Iako je bila i za mnogo oštriji zaključak, bivša hrvatska ministarka pravde Vesna Škare Ožbolt je priznala. „Praksa koju imamo u međunarodnom pravu je vrlo siromašna“.
Svoju odluku Hrvatska će poslati Sloveniji, supotpisnici Sporazuma, koja je je već takođe odlučno saopštila da Hrvatska jednostrano sporazum ne može raskinuti, a Slovenija joj se u tome neće pridružiti. Hrvatsku odlučnost nije ni malo umanjio manevar Slovenije, koja je za svog novog predstavnika u Stalnom arbitražnom sudu izabrala predsednika Međunarodnog suda pravde u Hagu Francuza Ronija Abrahama. Zanimljivo da je Abraham na mestu predsednika tog suda zamenio takođe Francuza Žilberta Gijoma, predsednika Stalnog arbitražnog suda, čija je objektivnost aferom „Pirangate“ takođe dovedena u pitanje. Slovenija je očito verovala da će izborom Abrahama ostaviti utisak na Hrvatsku koja je od početka navijala za to da se slovenačko-hrvatski granični spor reši pred Međunarodnim sudom pravde, dakle po međunarodnom pravu, a ne pred Arbitražnim sudom, dakle u velikoj meri dogovorom.
„U sporazum je bila ugrađena i odredba da u trenutku potpisivanja Slovenija diže sve rezerve vezane uz hrvatsko pristupanje EU. Tu je bio ključ hrvatskog pristupanja, i da sporazum nije potpisan, Hrvatska nikad ne bi bila članica EU“, hrvatsku poziciju je juče objašnjavala bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor. A sad, zaključio je nezavisni poslanik Branko Vukšić, „ko se mača laća, od mača i strada“.
Pravnici koje je konsultovao slovenački list Delo veruju da će se Hrvatska u eventualnom budućem sporu pozivati na član 60 Dunavske konvencije o pravu međunarodnih sporazuma. Jedni pravnici, a među njima ima i hrvatskih, smatraju da još nisu iscrpene sve mogućnosti koje Sporazum o arbitraži potpisnicama pruža, i da se iz njegovih odredbi o obavezama i ponašanju potpisnica mogu posredno izvući i rešenja za slučaj nepoštovanja tih obaveza, drugi opet, a među njima ima i slovenačkih, veruju da izgledi Hrvatske da istera svoje nisu za potcenjivati.
Ali da podsetimo još jednom. I Brisel i Zagreb su na početku afere sa nedozvoljenim slovenačkim lobiranjem među sudijama Stalnog arbitražnog suda istakli da Evropska komisija nije učesnica u sporazumu. Dakle, ne treba da se meša. Ali sama Hrvatska se pismom obratila toj Komisiji tražeći podršku. Dobila je odgovor: Arbitraža se nastavlja.
Naftaši odustali od investicije
Zagreb – Konzorcijum američke i austrijske kompanije odustao je od bušenja nafte u Jadranu zbog graničnih sporova Hrvatske sa Crnom Gorom i Slovenijom. Konzorcijum kompanija Maraton Oil i OMV odustao je od istraživanja i eksploatacije nafte i gasa u Jadranu i obavestio hrvatsku agenciju za istraživanje da neće potpisati ugovor s hrvatskom Vladom. Kao razlog odustajanja naveli su nerešeno pitanje granice između Hrvatske i Crne Gore. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
