Stalni arbitražni sud u Hagu uputio je poziv Vladi Slovenije da u roku od 15 dana predloži novog sudiju arbitra, koji bi zamenio Jernej Sekoleca kako bi arbitražni postupak u graničnom sporu između Ljubljane i Zagreba bio nastavljen. Arbitražu čini pet sudija, od kojih po jednog predlažu učesnice u sporu Hrvatska i Slovenija.


Kako su juče javili slovenački mediji, Ljubljana je upozorena da će predsednik suda sam imenovati zamenu Sekolecu ukoliko Slovenija to ne učini u navedenom roku.

Dok predizbornom kampanjom, pa onda i zebnjom za ishod arbitražnog spora oko Piranskog zaliva obuzeti hrvatski političari svih orijentacija ne kriju razočaranje ovom odlukom Suda, Slovenija se sva usredsredila na svoja aferom Sekolec – Drenik ogoljena bezbednosno-obaveštajna pitanja.

Hrvatski mediji citiraju odredbe Fakultativnih pravila za rad Suda i primećuju da je Arbitražni sud na slučaj Sekolec primenio odredbu koja se odnosi na zamenu sudije u slučaju njegove bolesti ili ostavke. Tako da je sud, po tumačenju sa hrvatske strane, potpuno zanemario odgovornost Sekoleca za ozbiljno kršenje pravila postupka i nedopušten uticaj na druge arbitre koji su na taj način uvučeni u nedozvoljene radnje. Citiranjem pravilnika o postupku, podseća se da je Sud imao razloga da odluči da se postupkom počne ispočetka, ali da se na to očigledno nije odlučio.

Hrvatski uglavnom opozicioni političari koketiraju i s mogućnošću da Hrvatska demonstrativno izađe iz ovog arbitražnog postupka, pošto je njegova nepristrasnost i objektivnost definitivno dovedena u pitanje, ali mediji istovremeno citiraju i hrvatske pravne stručnjake koji potvrđuju da se događalo da države ne priznaju presude nekog međunarodnog naročito arbitražnog suda, ali, kako je za Jutarnji list podvukao profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Davorin Lapaš, to je krajnja mera koja, po pravilu, izaziva osudu međunarodne javnosti i međunarodne zajednice.

Slovenci su se, s druge strane, juče koncentrisali na nisku bezbednosnu kulturu svojih političara i državnih institucija. I njihovi mediji citiraju stručnjake svih profila koji zaključuju da je u svetu u kome svi sve prisluškuju, pa se međusobno prisluškuju i najveći saveznici, neobično da državni službenici telefonom vode razgovore bez kriptografske zaštite. Zasedao je i parlamentarni Odbor za nadzor nad radom obaveštajnih službi kojim predsedava Branko Grims iz opozicione SDS lidera Janeza Janše i, kako je Grims rekao slovenačkim medijima, nije utvrđeno ko je prisluškivao slovenačkog arbitražnog sudiju Jerneja Sekoleca i zastupnicu slovenačke vlade pred Arbitražnim sudom Simonu Drenik, ali ima“ najmanje osam mogućih izvora“, rekao je Grims.

Pretpostavlja se da su razgovori snimani dok je Grims bio u svom stanu u Beču. On je Drenikovoj odavao sadržaj razgovora između arbitražnih sudija u nameri da ona obezbedi materijal kojim će se na njih dodatno uticati. U snimljenim razgovorima je zabeleženo i kakva će biti konačna odluka: dve trećine Piranskog zaliva, navodno, pripašće Sloveniji. I Jernej Sekolec i Simona Drenik podneli su ostavke čim su sadržaje njihovih razgovora objavili beogradski Kurir i zagrebački Večernji list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari