Argus očistio Rajnu, na redu je Dunav

Argus, koji je zapravo pravi ekološki heroj Rajne, danas plovi Dunavom i u vlasništvu je Srbije. Nemci su brod pre deset godina poslali u penziju ne zato što je neupotrebljiv nego zato što su hteli da naprave novo, ambicioznije naučnoistraživačko plovilo. Bili su u dilemi kojoj od podunavskih zemalja da poklone brod. Trajali su prilično teški pregovori među podunavskim državama, a onda je lično intervenisao tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić i brod je stigao u Srbiju.

Posle remonta u apatinskom brodogradilištu ta istraživačko-ploveća laboratorija od prošle godine u nadležnosti Centra za promociju nauke (CPN), i pre neki dan konačno je osposobljena kako za naučne ekspedicije tako i naučnopopularne aktivnosti. Već je CPN na brodu (od 21. februara) isplanirao prve interaktivne radionice za škole, a potom se nastavlja sa raznim aktivnostima koje za cilj imaju stvaranje novih generacija čuvara Dunava, koji bi trebalo da donesu preporod moćnoj reci.

Još dok Argus nije bio renoviran, 2007. godine, određen je kao bazični, komandni brod sa glavnom istraživačkom laboratorijom, dok je mađarski ledolomac Sekenji dobio ulogu transportnog broda, a plovilo Piskus, koje je vlasništvo Evropske unije, za istraživanje ribe i svih živih organizama u Dunavu.

Ovi brodovi su sa svojim analizama stanja reke kroz deset zemalja zapravo bili udarna flota koja će dovesti do poštovanja Dunavske konvencije o zaštiti. Izlivanje zagađenih voda prvi je i najveći problem Dunava i čitavog basena, sa svim pritokama. Takvih će poduhvata biti sada daleko više.

Većina naučnih analiza biće napravljena na Argusu, te u nadležnim evropskim laboratorijama. Rad na očuvanju i spasavanju Dunava veliki je, zajednički evropski posao koji će više nego mnoge deklaracije zbližiti zemlje našeg kontinenta.

Bela Čanji, mađarski naučnik, 2007. je govoreći o planovima veoma entuzijatski izjavio da će se zastave podunavskih zemalja „ponosno vijoriti u svakoj luci na Dunavu da bi poslale poruku o zajedništvu“.

Sada je renovirani Argus korak napred – spoj nove kreativnosti i postojećih resursa, te zauzima značajan i integralni deo celokupnog projekta i misije Centra za promociju nauke. Ploveća laboratorija omogućiće unapređenje poznavanja nauke i tehnologije kroz razne radionice, eksperimente, demonstracije i promotivne aktivnosti Centra za promociju nauke.

Remontovan u brodogradilištu u Apatinu brod će pri tome, a kako predviđa i ugovor sklopljen sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje, učestvovati u međunarodnim ekspedicijama namenjenim ispitivanju kvaliteta vode i riba u Dunavu i svim njegovim pritokama.

A da će posla na Dunavu biti, najbolje govore ponude, a poslednju su Ministarstvo saobraćaja Srbije uputili Portugalci, koji su spremni da očiste Dunav. Naime, portugalska kompanija Konsultantgal zainteresovana je za učešće u projektima čišćenja otpadnih voda. Ko god ušao u taj posao, koristiće usluge Argusa, koji bi tako posle velikog posla na Rajni svojim osobinama čuvara i zaštitnika mogao pomoći Dunavu i novom životu goleme reke, usput praveći veliki posao vaspitanja čitavih novih generacija mladih „argusa“ na brodovima i gradovima uz obalu.

Laboratorija u potpalublju

Argus je dug 33 metra, pokreće se pomoću dva motora, a opremljen je sa dva agregata za struju. Može da postigne brzinu od 21 kilometar na čas. Raspolaže sa tri pumpe, pomoću kojih se uzimaju uzorci vode i preko integrisanog sistema dovode do česme u laboratoriji. Na pramcu broda postavljen je hidraulični teleskopski kran za uzorkovanje sedimenata, pomoću koga se prikuplja materijal nataložen na dnu korita. Kompletno opremljena laboratorija za hemijska, fizičko-hemijska i biološka ispitivanja smeštana je u potpalublju.