Arhitekta Iva Čukić: Ako neko počne rušenjem u Hercegovačkoj, to može da odvede samo u tragediju

Do njihovog „ministarstva“ stiže se lako. Nema PR-ova, dopisa, čekanja na odgovor ili ignorisanja. Ispred zgrade ne stoje ni policija ni privatno obezbeđenje. Nema naručenih niti unapred poslatih pitanja. Ovde dolaze ljudi u nevolji koji traže stručnu pomoć ili mladi i talentovani ljudi sa pošteno stečenom diplomom, iz svih krajeva Srbije. Pre početka radnog vremena, sredom se peva, ostalim danima se bori – za bolju i lepšu zemlju. Na čelu Ministarstva prostora je dr Iva Čukić, arhitekta, fotograf, dizajner i nepopravljivi optimista.

Od 2015. predaje na univerzitetima širom sveta i član je brojnih međunarodnih odbora. Kraljevski institut britanskih arhitekata uvrstio ju je među 100 svetskih žena arhitekata koje su se istakle svojim profesionalnim doprinosom opštem dobru društva i unapređenju okoline. Sa 23 godine, auto-stopom je prešla put od Ekvadora do Perua. Kada joj je svega dosta, pobegne u prirodu, a srećnom je čine deca Svratišta sa kojom redovno vežba i peva u horu Svi UGLAS. Kako peva, tako i govori – glasno i da je svi čuju, bez zadrške i bez kompromisa.

Ne misli da je pogrešila što je odabrala da se bavi arhitekturom i misli da je to jedan predivan fakultet. Pisala je i doktorat, kako kaže, o samoorganizovanim praksama kroz koje se aktivira javni prostor tj. kako ono što već imamo može da se iskoristi u nekoj novoj nameni koja ima mnogo veći društveni značaj.

„Želela bih da svi živimo dostojanstveno. Majka me naučila šta su prave vrednosti. Počeci Ministarstva prostora su bili u okupiranju prostora koji se nije koristio, upadali smo u napuštene projekte i od njih pravili nešto… Jako puno ljudi misli da smo i ‘ozbiljno ministarstvo’. Hteli smo da se igramo sa pitanjem institucija…“, objašnjava ona.

Iva Čukić ističe da je previše ružnih stvari oko nas, ali da ima nade da se nešto promeni, te da se treba boriti.

„Ovde nije sve još uvek gotovo. Ima ljudi kojima je stalo i koji se bore. Mislim da to pravi promenu. Previše je ružnih stvari oko nas i požara koje građanski otpor treba da stiša. Ali, ne treba da se predamo. Kakav bi to smisao bio, treba se boriti dok ima nade da će stvari promeniti. Nije pravedno ovo gde živimo i da se grad projektuje prema maloj grupi ljudi koja ima novac, jer svi mi živimo ovde i delimo taj prostor“, kazala je u emisiji Da sam ja neko.

Čukić je govorila o padu nadstrešnice u Novom Sadu i tragediji koju je izazvala.

„Nagomilala se tuga i ljutnja. Da se meni to desilo, ne bih mogla da živim s tim da se ono što je meni prošlo kroz ruku, da se obrušilo na nečiju glavu. Nadstrešnica nije pala slučajno, ona je zaključak svega onoga što se dešavalo. Ako nekome graditeljski opus počinje rušenjem u Hercegovačkoj ulici u toku noći, on ne može da vodi nigde drugde nego u tragediju. Sve što se desilo između ta dva incidenta je javašluk ljudi koji žele apsolutnu moć“, smatra ona.

Zaključuje da je pristup institucijama često težak, ali da je organizacija ipak imala lepa iskustva radeći sa stručnim ljudima, samo su oni, kako kaže, tihi ili skrajnuti.