Arhitekta Mitrović: Beogradski sajam nije pitanje stranaka i vlasti, već digniteta i identiteta 1foto Una Miletić Danas

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) saopštio je da nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će se sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom, koja će biti primerena nespornim vrednostima tog značajnog zdanja. Arhitekta Branislav Mitrović iz odeljenja SANU za umetnost kaže za N1 da SANU podržava profesionalnu deklaraciju koju je donela grupa arhitekata ispred Viših strukovnih udruženja, a prema kojoj bi Beogradski sajam postao spomenik kulture.

„SANU podržava tu deklaraciju jer ona govori o ugroženosti određenih arhitektonskih vrednosti. Kompleks Beogradskog sajma je jedna celina, sklop arhitektonike, strukture i konstrukcije“, kaže arhitekta.

Takođe, u saopštenju SANU se navodi da je Sajam, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, zbog lepote, funkcionalnosti, impozantnosti, bez sumnje jedno je od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva.

„Kad govorimo u sajmu, ne možemo da govorimo samo o hali 1, tu su i hale 2 i 3. Ono što je sajam predstavljao kad je nastao, nije bilo samo najveći domet srpske i jugoslovenske arhitekture, već i iskorak na globalnom, svetskom nivou“, kaže Mitrović.

Dodaje i da ostale hale Sajma, ne samo hala 1, zaslužuju da im se vrati zaštita.

„Na volšeban način je ukinuta zaštita za 2. i 3. halu, a mislim da je to kompleks. Kada govorimo o Sajmu, govorimo i o nekim studentima, novim generacijama koje treba da imaju nešto na šta će da se ugledaju. Ta deklaracija nije peticija, to je vapaj, apel, to je molba, poziv na dijalog. Bojim se da u ovoj sredini sve manje ima dijaloga. Ovo nije pitanje stranaka ni vlasti, već pitanje identiteta, digniteta, pitanje struke, pitanje naše spremnosti na kompromise… Ovo je nešto gde je potreban dijalog“, ističe naš sagovornik.

Osvrćući se na projekat Beograd na vodi, kaže da ga on ne vidi u celini prestonice, i da je to za njega jedan prostorni promašaj, aktivnost koja nije pitala profesiju.

„Urbanizam je katastrofalan, izgrađenost je predimenzionirana, a arhitektura… to je kao da ste došli u neku kinesku provinciju koja gradi milion stanova godišnje i onda više ne možete da govorite o nekoj arhitekturi. Žao mi je što društvo nije imalo kvalitetnu podršku profesije“, kaže Mitrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari