Arhitekta povodom rušenja na Slaviji: Već nagovešteno da će Beograd biti promenjen do neprepoznavanja

Kako je ocenio,“na granici je psihijatrijskog problema da vi zapravo nagoveštavate preinačenje grada u skladu sa nekim vašim snovima, željama i idejama“.

Kovačević se protivi pominjanju urbicida, što smatra teškom optužbom, ali ukazuje da se u slučaju rušenja na Slaviji „zlobno preskače“ javni interes, koji se često zamenjuje javnim uvidom.

Prema njegovom tumačenju, veliko je pitanje da li je prostor predviđen za novu gradnju na Slaviji uopšte stambena sredina i da li tamo treba da budu stambeni apartmani.

On misli da je stanovanje na Slaviji „upitno“ i ne zna kakav stambeni kvalitet ono ima, pogotovo što će se u toj zoni još graditi.

Povodom zahteva Centra za urbani razvoj da se vrate fasade porušenih zgrada, Kovačević ističe da je to princip koji je razumljiv, ali je u isto vreme i sporan.

Kako je objasnio, kuće nisu samo fasade i jedino bi ispravno bilo da se one koje zaista imaju veliki značaj sruše iznutra, a da se fasade zaštite kao spoljni omotač, unutar kojeg bi se pravila nova konstrukcija, pa bi takvim zgradama ostao spoljni lik, kao što je praksa u svetu i Evropi.

„Moj princip je – štiti manje i štiti jasnije, a nemoj da štitiš mnogo i da bude nejasno“, obrazložio je Kovačević, koji prostor oko Manježa ne vidi kao urbanističku celinu.

On bi voleo da mu neko objasni šta je sa čim tu bila celina, šta su bile kuće duž Ulice kralja Milana i da li je to neko vredno tkivo sa dodatnom istorijskom vrednošću, jer njemu, kao arhitekti, to nije jasno.

Mislim da je nešto na tom potezu prema parku Manjež moglo drugačije da se tretira, a ne da se štiti sve i svašta pod firmom neke celine, naglasio je Kovačević.

Osvrćući se na tvrdnju gradonačelnika Aleksandra Šapića da je celokupan proces gradnje na Slaviji u skladu sa zakonom, on je ocenio da čovek koji sebi bespravno pravi kuću nije relevantan da komentariše da li je nešto po zakonu.

Kovačević je saglasan sa izjavom arhitekte Đorđa Bobića da je kapital postao glavni gradski urbanista, ali je primetio da se on često u svojim elaboratima poziva na učešće građana.

Na gradskim izborima 2018. godine, kada je „Beograd na vodi bio zreo za obaranje svega i svačega“, na izbore je izašlo 50,2 odsto Beograđana, a nije izašlo njih 49,8 odsto, zbog čega je, prema Kovačevićevom mišljenju, vrlo sporno pozivati se na građane.

Kako je precizirao, ne zna se koga tačno reprezentuju oni koji su izabrani i da li kada dignu dva prsta i glasaju za nešto „zaista imaju neku celovitost predstavljanja građana ili je ipak nemaju“.

Što se tiče zagušenosti saobraćaja i parkiranja, Kovačević je predočio da je u nekim delovima dana dovoljno proći Slavijom ili Brankovim mostom da bi se videlo koliko je Beograd blokiran i koliko su potrebni kardinalni infrastrukrurni radovi.