Armin Sinančević: Bokser sa kuglom

– Izašao sam sa mesec dana treninga na državno prvenstvo, gde sam bacio 20,56 m. Posle toga su bile Balkanske igre, koje su bile uvertira za „Serbian indoor open“, a sada sledi Evropsko prvenstvo. Nadam se da je ovo dobra uvertira za najvažnije mi takmičenje za ovu zimsku sezonu – imao je razloga za osmeh oko uveta 24-godišnji momak iz Brodareva kraj Prijepolja posle ovonedeljnog međunarodnog mitinga, na kom je iza sebe ostavio svog zemljaka i našeg trofejnog atletu Asmira Kolašinca (20,52).

I to nije prvi put da je ovaj, 192 cm visok i 110 kilograma težak talentovani div pomerio granice u svojoj disciplini, s obzirom da se njegovih 21,51 iz kvalifikacija na planetarnom šampionatu u Dohi 2019. još vode kao najvrednija daljina nekog srpskog kuglaša na velikim takmičenjima, jer je njegov trener Dragan Perić leta 1998. upisao 21,77  u konkurenciji kolega iz tadašnje Jugoslavije.

– Arminov vrhunac očekujem na Olimpijskim igrama u Parizu 2024, gde će napasti zlatnu medalju, a onda vladati svetom 10 narednih godina. Ali, svesni smo i da ne treba nigde da žurimo, mora naporno da radi da bi postepeno razvijao vanserijski talenat. Da bi bio ravnopravan sa najjačima mora još da dobije na eksplozivnosti, snazi i skočnosti – projektuje Perić karijeru svog pulena i vedete Crvene zvezde, imajući na umu i to da je Sinančević na pomenutom SP za neverovatnih 77 cm popravio lični rekord, ali i od treme i prevelike želje napravio tri prestupa u finalu.

Međutim, u borbama pre toga vizirao je debi na Olimpijskim igrama 2020 (2021), a u Tokiju će se pojaviti samo šest godina nakon što je bavljenje fudbalom, boksom i odbojkom zamenio „kraljicom sportova“ u prijepoljskom AK Polet. U boksu je čak bio juniorski prvak Srbije. Pri čemu je u ranoj fazi atletske karijere, zbog povrede, mirovao čak godinu i po dana.

Disciplinovan je po pitanju ishrane koja zahteva puno mesa, a gotovo isključuje slatkiše, što mu najteže pada. Po sopstvenim rečima, nema uzora, jer je iz malog mesta kakvo je Brodarevo. Sve rezultate ostvario je bez pomoći lokalne samouprave i sponzora, sada ima potporu od OKS i SAS. Pre svega se ipak za uspeh zahvaljuje porodici koja ga je uvek maksimalno podržavala.