Arno Gujon postao počasni doktor Univerziteta u Banjaluci, a kome je ovo priznanje dodelio Beogradski univerzitet?

Statut Univerziteta u Banjaluci propisuje da se počasni doktorat dodeljuje „istaknutim naučnim, kulturnim i drugim javnim ličnostima iz zemlje i inostranstva za izuzetan doprinos u pojedinim oblastima nastavnog, naučnog, istraživačkog, umetničkog i drugog stvaralaštva“, pa je nejasno kako se Gujonovo „širenje istine“ uklapa u ove kriterijume.

Delu javnosti upitno je i čime je tačno predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin zaslužio da bude počasni doktor Beogradskog univerziteta, budući da Pravilnik o dodeli priznanja UB predviđa da se počasni doktorat uručuje „domaćem ili stranom državljaninu koji je svojim delima značajno unapredio naučnu misao, odnosno koji je naročito zaslužan za napredak nauke, tehnike, tehnologije, kulture i umetnosti, kao i izuzetno istaknutom pojedincu za doprinose koji su od nacionalnog značaja“.

Putin je samo jedan od primera državnika koji su u prošlosti dobili ovo univerzitetsko priznanje, ali je 2022. promenjen pravilnik i ubačeno ograničenje da počasni doktorat više ne može da se dodeljuje političarima u vremenu njihovog mandata i tri godine nakon završetka političke funkcije.

Više od 130 ličnosti proglašeno je za počasne doktore Univerziteta u Beogradu.

U istoriji Univerziteta bilo je više slučajeva da se ovo priznanje dodeljuje pojedincima van akademske zajednice.

Među njima su, recimo, ruski patrijarh Kiril, italijanski šef diplomatije Franko Fratini, Josip Broz Tito, Kenet Kaunda, nekadašnji predsednik Zambije, Robert Gabriel Mugabe, bivši predsednik Zimbabvea, Remzi Klark, američki državni tužilac…

U javnosti je bilo dosta polemika o zaslugama počasnog doktora UB Majkla Volzera, profesora na Univerzitetu Prinston, za koga je naknadno otkriveno da je u svojim radovima opravdavao kopnenu intervenciju NATO na Srbiju.

– Njegov naučni opus nije sporan, on je poznati filozof u oblasti političkih nauka i svetski autoritet. Zamerka se odnosila na to što prilikom razmatranja predloga Fakulteta političkih nauka o dodeli počasnog doktorata nisu sagledani svi aspekti njegove biografije. Sporan je bio njegov stav o Kosovu i NATO bombardovanju naše zemlje. To smo saznali kada je Senat već doneo odluku – rekao je ranije za Danas Branko Kovačević, koji je u to vreme bio rektor Univerziteta u Beogradu.

Kako pravilnik ne predviđa oduzimanje priznanja, Volzer je i danas počasni doktor našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta.

Isto je i sa Vladimirom Putinom, čije zasluge je osporila grupa univerzitetskih profesora kada je počela vojna intervencija Rusije u Ukrajini.

„Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih i besobučno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima „izuzetan doprinos od nacionalnog značaja” kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen, posebno imajući u vidu da dodela počasnog doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju“, naveli su profesori u inicijativi za oduzimanje počasnog doktorata predsedniku Rusije.

Njemu diploma počasnog doktora Univerziteta u Beogradu do danas nije uručena, iako je to priznanje dobio još 2011. godine.

I naši političari počasni doktori

Da su i političari iz Srbije zaslužili počasne doktorate svedoče primeri predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Vučiću je 2018. na Univerzitetu u Bakuu počasni doktorat, nakon što je otvorio Centar za srpski jezik i kulturu ustanovljen u okviru tog univerziteta dok je Đorđević proglašen za počasnog doktora nauka na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu u Moskvi.

Predsednik Srbije je i počasni doktor Moskovskog državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO).