Arsenije Jovanović: Malikov kompozitor

Saradnja srpskog kompozitora i američkog autora počela je filmom „Tanka crvena linija“ (1998), u kojem je bila zastupljena kompozicija „Kremansko proročanstvo“, a Jovanovićeva muzika obeležila je i Malikove filmove „Ka čudu“, „Vitez pehara“, „Plovidba kroz vreme“, kao i ostvarenje „Drvo života“ nagrađeno Zlatnom palmom u Kanu.

„Ja nisam neko ko pravi ‘main score’ za film. Sve mi se čini da sam ja njemu neka vrsta inspiracije za skretanje sa tradicionalnih tokova. Ne mogu da objasnim njegovu skoru opsesivnu potrebu da koristi moja dela za svaki film. To je neobično“, izjavio je u jednom razgovoru za Danas Jovanović.

On objašnjava da sa Malikom sarađuje tako što mu šalje svoju muzičku i zvučnu formu, na osnovu nekih njegovih ideja i sugestija, pa reditelj pravi odabir tih fragmenata i ubacuje ih u svoje filmove.

„To je vrlo razrađena saradnja. Mi tri-četiri meseca komuniciramo. Ali on neprestano menja svoje ideje, evoluira… nikad se ne zna kako će to na kraju izgledati“, kaže Jovanović.

Osim što je kompozitor elektroakustičke i konkretne muzike Arsa Jovanović je i reditelj, profesor na FDU, pisac i moreplovac. Bio je i umetnički rukovodilac Bitef teatra, kao i reditelj programa otvaranja ovog pozorišta 1989.

Ovaj period svog života, kao i svoja sećanja na Miru Trailović, opisao je u knjizi „Obnavljanje hrama“. Iz njegovog pozorišnog opusa često se izdvaja kultna predstava „Korešpodencija“ sa neverovatnom glumačkom ekipom (Danilo Stojković, Zoran Radmilović, Mira Banjac, Ružica Sokić, Petar Kralj), u kojoj je jednu prepisku pretvorio u zanimljivu dramsku radnju. Režirao je i „Kolubarsku bitku“, ali kako danas kaže, nije na umu imao nikakvu nacionalizaciju te priče koja je usledila.

„Jedan seljak, koji je učestvovao u Kolubarskoj bici, putovao je 12 sati da bi stigao u Beograd da gleda predstavu. Mene je to zanimalo“, izjavio je jednom prilikom.

Rođen je 1932. Nakon osnovne škole u Despotovcu i gimnazije u Beogradu, završio je režiju na Pozorišnoj akademiji, te studirao i istoriju umetnosti i jugoslovensku književnost. Dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada, a radio je i na eksperimentalnim projektima u studijima inostranih radio-stanica. Autor je knjiga „Kosančićev venac 19“ i „Priče sa Galiole“. Živi i radi u Rovinju i Beogradu.