Artman: Navikao da u rukama ima i život i smrt

„Kako je sumirano u toku čitanja izricanja presude, predsedavajuci Sudskog veca Alfons Orie je rekao da je od 1992. relativno mali broj ljudi ubijen iz ciljne grupe da bi se smatralo da je rec o genocidu“, rekla je Artman dodajući da je „to vec problematično, jer broj nije povezan za nameru“.

Artman smatra da je „tokom čitanja optužbi za koje se tereti, Mladić to pokušao sprečiti, jer mu je bilo bitno da se ne podseca na zločine za koje je optužen“.

„Tokom izricanja presude, Mladić je, nakon pauze koja je bila zatražena na njegov zahtev, kada se vratio pokušavao skratiti izricanje presude i pošto je sudija to odbio, on je postao nervozan i celi svet je mogao videti svojim očima kako čovek koji je navikao da ima svu moć postaje nemoćan“, rekla je Artman.

Čovek koji je navikao da ima u svojim rukama i život i smrt, kako je rekla, u sudnici je običan čovek koji treba da odgovora za svoje zlocčne pred sudijama i nema više nikakvu vlast.

„To je taj trenutak kada mu sudija naredi da izlazi iz sudnice i njegova nervoza i volja za vrištanjem pokazuje da naredivanje više nije moguće, da on nema više vlast i pretpostavljam da će se žrtve koji su ga videle u tom izdanju nekako smiriti i da će im to simbolično pružiti satisfakciju“, zaključila je Artman.