Asfalt samo za „bela“ naselja, a otrov pored kuća

Naša Borovska ulica je nakraj sela. Nemamo ni puta, ni trotoara. Dođe mi da se „ubijem“ kada treba do prodavnice da odem. Kad je lepo vreme prašina do neba, a kad okiša blato do kolena. Zlopatimo se brate!
Ovako zbori sedamdesettrogodišnji Miloje Jovanović, po nacionalnosti Rom, bivši radnik sremskomitrovačkog „Matroza“, stanovnik ove problematične ulice u sremskom selu Jarak, nadomak Sremske Mitrovice povodom sve češćih protesta Roma u ovom kraju zbog komunalnih problema i diskriminacije.
– Da nam je put kao u svim ostalim ulicama asfaltiran, ne bismo imali problema svaki put čim neki auto prođe. A prolaze svaki čas jer ti je ova naša Borovska ulica na samom kraju sela. Put atara moraju da prođu i svi Jarčani s mehanizacijom, a i naši s tamićima, samo jure gore-dole. Prašina se digne, prst pred okom da ne vidiš. Obradovao sam se kada ovi naši političari obećaše da će i nas Rome sunce da ogreje, da će da nam put asfaltiraju. Kao, navodno, da više nećemo kaljavu džadu da gazimo. Kada su i mašine doterali i krenuli da crnim asfaltom presvlače jaračke ulice, sve mislim fala milom bogu, evo i nama puta. Nisam se ljutio što prvi asfalt meću u ulice gde „beli“ žive. Računam doći ćemo i mi na red brzo. Kad, evo ti naše muke. Poasfaltiraše sve ulice, a naše ostaviše iste kakve su i bile. Što nama, brate, uvek mimo sveta – jadikuje Miloje Jovanović
Kaže, i ovog puta su se okupili da dignu svoj glas protiv nepravde. Usput pokazuje kako se krug asfalta koji je opasao tri okolne ulice, prekida tačno na ulasku u ovu ulicu u kojoj žive isključivo Romi, a zatim samo nekoliko stotina metara nastavlja da vijuga dalje.
– Ovako izgleda da nisu hteli da asfaltiraju samo naše, „ciganske“ ulice. Pored Borovske, ni Cvetna, ni ulica Savski put nije asfaltirana, a i tamo žive Romi, vajkaju se s druge strane Milojko Ametović i njegova dva brata. On smatra da je ovo čista diskriminacija, prava sramota i nepravda.
– Samo pred izbore obećavaju brda i doline. I tako uvek. Onda im naši glasovi nisu crni. A kad treba staviti asfalt ili sijalice na bandere onda smo poslednji. Od plata su nam uredno odbijali sve doprinose i samodoprinose, pa što onda mi da nemamo pravo na put ko svi ostali? Međutim, nije tu kraj našim mukama. Tik uz dvorišta nam otrovna voda iz kanala Kudoš teče. Sve otpadne vode kojim se industrijski otrovi iz Rume pored Jarka direktno ulivaju u nekoliko kilometara udaljenu reku Savu, prolaze baš pokraj našeg naselja – ogorčena su braća Ametović.
Potpredsednik regionalnog odbora Romske partije za Srem i predsednik Romskog udruženja „Cikni jag – Mala vatra“ Mitar Jovanović tvrdi da su Romi u celom Sremu građani drugog reda. Da je protest protiv neasfaltiranja ove tri ulice u Jarku samo deo problema romske populacije koja živi ovde, ali da nije bolja slika ni u ostalim sremskim mestima.
On kaže da je od mnogobrojnih obećanih stvari kao što su kuća za ugroženu Romkinju iz Rumskih rupa, hitno rešavanje problema otpadnih voda u Jarku, Mačvanskoj Mitrovici i Radenkoviću, dovođenje vode, struje i ulične rasvete u sva naselja. Do sada je jedino poklonjeno nekoliko paketa najugroženijim porodicama i to neki i sa isteklim rokom trajanja.
Izgleda da su jedini pravi pristup rešavanju problema u čitavoj priči imali samo pomoćnik pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Miroslav Vasin i načelnik Sremskog okruga Sava Ališić.
– Obećali su punu podršku, ali čini se da nisu dovoljno uticajni, jer obećano ipak nikako da stigne – kaže Pera Petrović, konzul u Svetskom parlamentu Roma i predsednik Okružnog odbora za Srem u Romskoj partiji.