Specifičnosti medijske scene u Srbiji je u velikom broju medija, ali nemaju sve vrste medija isti uticaj i u tom pogledu su najuticajnije televizije na koje odlazi i najveći deo budžeta za oglašavanje, oko 55 odsto, navodi se u danas objavljenoj studiji „Prava mera medija“, koji je izdala Asocijacija medija.
U Izveštaju, čiju je izradu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, navodi se da se štampanim medijima iz godine u godinu smanjuje prodaja i medijski budžeti, ali da oni i dalje imaju značajnu ulogu u javnoj debati.
Medijski budžeti štampani medija su, prema izveštaju „Prava mera medija“ sa 25 odsto u 2008. pali na 17 odsto u 2016. godini.
Može se reći da je pad oglašavanja u štampanim medijima uslovljen i rastom digitalnih medija, konstatuje se u izveštaju, koji su radili medijski stručnjaci i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Galjina Ognjanov.
Ognjanov je rekla da se procenjuje da u Srbiji ima više od 2.000 registrovanih medija i da je ukupna vrednost medijskog tržišta 170 miliona evra.
Ona je istakla da su to samo procene, ali i da se iz njih može zaključiti da je to „relativno malo tržište“.
Prema rečima Ognjanov, ne može se sa sigurnošću reći koliki je broj pružalaca medijskih usluga, kakva je koncentracija i koliki je obim državne pomoći.
Ognjanov je ukazala da studija pokazuje da preterana komercijalizacija može da šteti medijima i da dovede do smanjenje cene oglašavanja.
Potpredsednik I&F McCann grupe Vanda Kučera je istakla da je studija „Prava mera medija“ uzela u obzir i medijsku situaciju u zemljama regiona.
Analizirano je stanje u zemljama bivše Jugoslavije, ali i Albanije, Rumunije i Bugarske, rekla je Kučera na predstaljanju studije u sedništu UNDP u Beogradu.
Ambasador OEBS u Srbiji Andrea Oricio je istakao da su u izradi izveštaja „Prava mera medija“ učestvovali medijska industrija, državne institucije i medijska udruženja.
Oricio je savetovao da se podaci iz istraživanja koriste i u izradi nove medijske strategije i istakao da je OEBS spreman da pomogne Srbiji u njenoj izradi i naglasio da sama izrada zavisi od Srbije.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović je obećao da će izveštaj „Prava medija medija“ biti uzet u obzir u izradi medijske strategije.
Gajović je zamerio izveštaju to što ne postoje podaci o slušanosti i gledanosti, kao ni o tiražu štampanih medija.
On je konstatovao da je za regulisanje medijskog tržišta od velike važnosti raspolaganje tačnim podacima.
Nije moguće, kako je rekao, sprovesti odbredbe Zakona o javnom informisanju u delu o zaštiti medijskog pluralizma bez podataka o gledanosti, slušanosti i tiražu.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić je rekao da istraživanje „Prava mera medija“ otvara prostor za ozbiljnu i argumentovanu raspravu o medijskom sektoru u Srbiji.
Prema rečima Sekuliću, razni akteri na medijskoj sceni Srbije do sada nisu vodili dijalog nego monolog u kome je bilo malo podataka i argumenata, a mnogo emotivnosti.
Razgovor o javnom interesu, ulozi oglašivača i uticaju digitalne revolucije na neuređenu ili poluređenu medijsku scenu u Srbiji ne mogu se voditi bez podataka, istakao je Sekulić.
Nije vest da je medijska situacija loša, da je loš položaj novinara, da postoje politički i finansijski pritisci, kao i pogrešna primena medijske regulative, ali jeste vest da je urađeno istraživanje koje otvara nov prostor i pokazuje da je tema kompleksnija nego što je to vidljivo golim okom, smatra Sekulić.
Sekulić je konstatovao da je pokušaj pravljenja medijske strategije propao i da je to bilo jasno i pre šest meseci kada su mnogi akteri ukazivali da se krenulo pogrešnim putem.
Videćemo iz studije da preterana komercijalizacija ugrožava opstanak medija, kao i da se potencijal oglašivača i digitalu skoro izjednačio sa potencijalom oglašivača i printu, rekao je Sekulić i konstatovao da te teme treba da nađu mesto i u novoj medijskoj strategiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.