Asovi kao potrošna roba

– Verovao sam da je završeno s praksom trošenja velikih klupskih imena, ali izgleda da se neke stvari ne menjaju. Nisam više pametan kuda ovo vodi. Ne znam hoćemo li se više dozvati pameti – očajnički je ove nedelje zavapio jedan od najpoštovanijih i najvoljenijih vođa tima u istoriji crno-belih.

S puno prava i više nego dovoljno argumentacije, jer su ove zime izabrani predsednik Zoran Popović i njegova ekipa nastavili tamo gde su stali Dragan Đurić i saradnici mu. Od kako je nekadašnji fudbaler i šef struke Nenad Bjeković prestao da se bavi selekcijom igračkog kadra i izborom trenera, što je radio skoro dve decenije, kroz njegovu kancelariju prodefilovala su četvorica eks prvotimaca Partizana. Ivan Tomić je taj posao obavljao od 2007. do 2009. godine, kada je, uprkos osvojenim trofejima i nekim sjajnim kupovinama bio primoran da digne “sidro”, što su pre njega učinli potpredsednik Zoran Mirković i generalni sekretar Gordan Petrić, takođe bivši asovi sa terena i Partizanova “deca”.

Mladen Krstajić se još kraće opirao politici često nerezonske trgovine igračima i nenamenskom trošenju novca, pa je posle samo šest meseci 20111. napustio fotelju, uz čuvenu javnu i vrlo oštru prozivku nadređenih. Albert Nađ je dugo bio koordinator za sportska pitanja, a na mestu sportskog direktora proveo je samo jednu godinu (od proleća 2013. do leta 2014), pošto mu tadašnja uprava nije ponudila produžetak saradnje. Odlazeći iz UO, a još više kao član grupe okupljene oko predsedničkog kandidata Sretana Nikolića, izrekao je niz optužbi na račun klupskih čelnika, koji su ga malo pitali u odlučivanju.

Identični motivi naterali su i Ćirića da digne ruke od novog posla, pa Partizan opet nema čoveka na funkciji koja se podrazumeva u svakom ozbiljnom klubu.