Astronom koji je umalo postao rok zvezda: Ko je novi predsednik SANU?

Knežević je rođen 1949. godine u Osijeku u kako je sam rekao dobrostojećoj porodici. Otac mu je bio šumarski indženjer, a majka pedijatar. Prvih nekoliko godina života proveo je u naselju “Industrijska četvrt”, a po polasku u osnovnu školu preselili su se u naselje “Donji grad”.

Bio je dobar đak, zbog čega je po završetku osiječke gimnazije, mogao bira šta će da studira. Problem je bio, međutim, što nije znao šta bi želeo da studira.

Jednog popodneva sa prijateljem je pošao u šetnju, kada su sreli zajedničkog poznanika. Tokom razgovora je saznao da taj prijatelj studira astronomiju, raspitujući se o čemu se tu radi. Iste večeri je odlučio da ode u Beograd da studira astronomiju.

Pre toga je valjalo okončati muzičku karijeru. Knežević je u gimnaziji počeo da svira gitaru pod uticajem svojih drugova Dada Topića i Josipa Bočeka. Imali su umerenog uspeha sa grupom “Đavolji eliksiri”, kada je Knežević odlučio da napusti muziku i posveti se nauci.

Kako je govorio, bio je dobar gitarista, ali je video da ne može da se meri sa Topićem i Bočekom koji će postati legende jugoslovenske rok scene. Kneževića je put vodio u Beograd gde se preselio sa ocem.

“Nisam nikad zažalio, nauka mi je pružila sve što sam u životu mogao da poželim. Muzika je bila jedna od najvećih ljubavi moje mladosti, ali je u njoj i ostala. Ta poslednja svirka, koju sam imao sa grupom prijatelja na terasi Doma JNA u Osijeku, označila je kraj moje kratke muzičke karijere i početak studija astronomije. Jednu ljubav zamenila je druga koja me prati evo sve do danas”, kazao je pre nekoliko godina u intervjuu Nedeljniku.

Studije astronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu počeo je čuvene 1968. a završio krajem 1972. godine. Već u martu naredne godine, zaposlio se u Astronomskoj opservatoriji. U istoj instituciji provešće naredne 42 i po godine, od čega poslednjih 12 kao direktor. U međuvremenu je magistrirao i doktorirao.

Na njegovo profesionalno usmerenje veliki uticaj je imalo delo Milutina Milankovića, zbog čega se nakon tri godine rada u opservatoriji odredio za Grupu za male planete, komete i satelite. Tokom karijere postao je jedan od najvećih poznavalaca malih tela, a na predlog italijanskih astronoma, jedan asteroid pod rednim brojem 3.900 dobio je ime po njemu (3.900 – Knezevic).

Za dopisnog člana SANU je 2009. godine, a za redovnog 2015. Pre izbora na mesto predsednika SANU, bio je generalni sekretar akademije.

Član je više međunarodnih i domaćih astronomskih organizacija.

Govori engleski i italijanski.