Krovna organizacija švajcarske privrede Economiesuisse potrošila je milione evra na protivkampanju, uključujući i plaćanje studentima da preko online-medija šire negativno raspoloženje, ali izgledi da većina Švajcaraca na referendumu u nedelju 3. marta podrži inicijativu za zakonsko ograničavanje plata švajcarskih menadžera – ogromni su.
Švajcarski parlament je nekoliko godina izbegavao iznošenje na referendum inicijative malog švajcarskog preduzetnika Tomasa Mindera, pa je na kraju i sam dao protivpredlog. Čak i ukoliko Minderova inicijativa na referendumu 3. marta ne bi uspela, Švajcarska će svejedno biti prva država koja je plate menadžera regulisala zakonom, ali onda po modelu koji je predložio parlament.
Plate švajcarskih menadžera su među najvećim na svetu. A konačno su eksplodirale devedesetih godina, kada je, pišu švajcarski mediji, došlo do amerikanizacije švajcarske privrede. Tek, jedna četvrtima najbolje plaćenih evropskih menadžera živi u Švajcarskoj. Mindera, vlasnika male kozmetičke firme Trybol, iznervirala je još 2001. zarada prvog čoveka Svisera. Aviokompanija je u oktobru te godine bankrotirala, njen šef Mario Korti je od marta do oktobra zaradio 12, 5 miliona franaka.
Otad se radi na raspisivanju referenduma. U međuvremenu je otpremnina šefu Novartisa Danijelu Vaseli od 72 miliona franaka toliko uzbudila duhove, da ih nije mogla smiriti ni Vaselina odluka da otpremninu da u humanitarne svrhe ni kasnija odluka da je se odrekne. Referendum se konačno više nije mogao izbeći. Švajcarci će glasati o predlogu Tomasa Mindera da akcionari svih firmi listiranih na berzi bar jednom svake godine glasaju o platama direktora i njihovim postavljenjima, kao i izboru članova nadzornih odbora, da se bonusi pri zaključenju menadžerskog ugovora zabrane i kršenje te zabrane sankcioniše kaznom zatvora do tri godine i da se na kraju zabrane i otpremnine. Predlog parlamenta daje akcionarima savetodavnu ulogu pri određivanju zarada menadžera, ali i pravo da u slučaju ekscesno velikih isplata pare traže nazad.
Nezadovoljstvo (pre)visokim platama menadžera dugogodišnje je. Ali su se sve zapadne države čuvale da bilo kakvom zakonskom intervencijom uđu u zabran slobodnog tržišta. Francuska se, recimo, odlučila na intervenciju samo kod plata menadžera u firmama u kojima francuska država ima određeni udeo. Ali izgleda da je na opštu atmosferu konačnu tačku stavio Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Švab, koga sada svi citiraju, izjavio je da su plate menadžera 100 ili više puta veće od najniže, socijalno neodržive i da bi odnos od 20 prema jedan bio prava mera.
Koliko zarađuje šef Simensa
Da će biti izuzetno teško svesti menadžerske plate na meru Klausa Švaba svesno je izgleda i šire evropsko javno mnjenje. Tako se u anketi nemačkog nedeljnika Štern, objavljenoj prošle nedelje, 74 odsto Nemaca izjasnilo da su plate menadžera previsoke, 58 odsto smatra da bi ih trebalo zakonom ograničiti, ali 47 odsto se slaže da bi maksimalni iznos menadžerske plate od 100 najnižih plata u jednoj firmi bio sasvim u redu. Da će stvari čak i po tom od Švabovog mnogo elastičnijem principu biti teško urediti, svedoči samo jedan primer: u metalnoj i elektroindustriji Nemačke najniža tarifnim pregovorima utvrđena godišnja plata 2011. iznosila je 26 000 evra. Šef Simensa Peter Lešer te je godine primio 8,74 miliona evra ili 336 puta više. Dobro, uz naknadu za smenski rad, najniža isplaćena plata iznosi oko 30 000 evra, dakle Lešer je primio 291 najnižu platu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
