Po ubeđenju pacifista Željko Obradović je po peti put nenamerno samo podebljao granicu između zelene i crvene strane Atine. Pobedom protiv Makabija (78:70) u finalu fajnal-fora Evrolige košarkaši Panatinaikosa podigli su po šesti put trofej namenjen najboljoj ekipi na Starom kontinentu.
Ujedno, njihov trener osmom titulom u elitnom rangu pobegao je svojim konkurentima Maljkoviću i Mesini za četiri naslova. Vest iz Barselone o novom uspehu Panatinaikosa razveselila je sve stanovnike naselja Marusi u Atini, ali je takođe rastužila navijače Olimpijakosa koji će utehu pokušati da pronađu u finalu plej-ofa grčkog šampionata koji počinje već u nedelju.
– Samo radim ono što me čini srećnim. Mnogi nisu verovali u nas, a mi smo danas prvaci Evrope. Verujem da smo zasluženo prvi. Igrali smo najbolje kada je bilo najpotrebnije. Tu pre svega mislim na Dijamantidisa i njegove saigrače, oni su heroji finala. Hvala svima na lepim rečima. Radostan sam svaki put kada krenem na trening, kao i u trenucima kada pokušavam da ovoj deci pomognem da u budućnosti budu što bolji ljudi i košarkaši – bio je skroman i ujedno ponosan Obradović nakon završetka finalne utakmice.
O kakvom je gospodinu i umetniku reč kada je u pitanju igra pod obručima svedoče i reči trenera Makabija.
– Obradović je sigurno jedan od najboljih stručnjaka u istoriji košarke. Rekao bih da su on i Fil Džekson zapravo najvažniji pojedinci u ovoj prelepoj igri – nahvalio je David Blat svog kolegu neposredno posle finala.
Poređenje srpskog stručnjaka sa Džeksonom u istom danu kada je trener Lejkersa otišao u penziju možda je i najbolji poklon i najveće priznanje za čoveka kome je košarka smisao života i način izražavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
