Kada jedan osnovac preskoči letvicu postavljenu na visinu od 165 centimetara, a da pri tom nije član ni jednog kluba gde bi redovno trenirao, onda je to, kažu stručnjaci, dobar znak da je reč o talentu kome bi trebalo posvetiti ozbiljnu pažnju. Tako bi mogla da počne priča o Mirzadu Dautoviću, učeniku Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Brodareva koji je ovoga proleća ostvario seriju izvanrednih rezultata na svim školskim takmičenjima, od opštinskog do državnog nivoa, u atletskoj disciplini skok u vis.
Najpre je ubedljivo pobedio na opštinskom takmičenju, a onda je, na okružnom, u Bajinoj Bašti, ponovo nadmašio svoje vršnjake i plasirao se na međuokružno prvenstvo u atletici koje je održano u Kragujevcu. Tu je sve iznenadio preskočivši čak 165 centimetara, što mu je donelo zlatnu medalju i učešće na državnom prvenstvu čiji je domaćin bio Novi Sad. U konkurenciji najboljih osnovaca Srbije, od kojih većina trenira atletiku u klubovima, Mirzad Dautović se popeo na postolje kao drugoplasirani. To je ogroman uspeh za njega i njegovu školu. Mnoge je iznenadio, ali ne i njegovog nastavnika fizičke kulture Adnana Muškića koji je prepoznao u njemu talenat za netipičnu atletsku disciplinu za koju je osim predispozicija potrebna i zahtevna tehnika.
-Mirzad je zaista izuzetan i ja sam to uočio, pomogao mu, uputio ga, a on je to uzvratio na najbolji mogući način, kaže Muškić, ističući da će ovo dečaku mnogo značiti, možda i presudno odrediti njegovu budućnost. Naime, Mirzad Dautović je vrlo dobar učenik koji godinama pešači svakoga dana po deset kilometara da bi iz svog planinskog sela Ivezići stigao do matične osnovne škole u Brodarevu i vratio se kući. Vredan i skroman, nenametljiv, on je svoje medalje prihvatio pomalo stidljivo.
-Znači mi to mnogo jer bih zahvaljujući ovim rezultatima možda mogao dobiti članstvo u nekom od atletskih klubova gde bih nastavio da treniram. Uvek sam smatrao da je dobro baviti se sportom, jer sportisti imaju ciljeve kojima teže, pa je i moj da možda jednog dana budem rekorder države u skoku u vis, priča Mirzad Dautović, iz skromne porodice u kojoj teško dolaze do posla otac i majka. Kako izgleda jedan njegov dan?
– Svakog dana ustajem u pet i 50 i pripremam se za polazak u školu. Do stanice, gde me čeka kombi, ima pet km i potrebno mi je oko sat da stignem do dole. Posle završetka škole vraćam se kući i stižem oko 15 časova. Ne predstavlja mi problem da i svoje kućne obaveze obavim, a to znači obavezna pomoć roditeljima oko imanja i stoke, kaže Mirzad. Ima sportskog uzora. Ni malo slučajno to je Novak Đoković.
– Njegov početak je bio mnogo težak. Pored svih problema, finansijskih i druge vrste, svojim upornim radom došao je do onoga što je sada, a to je broj jedan u svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
