Atmosfera straha zbog rušenja u Savamali

P { margin-bottom: 0.21cm;Tada je porušeno i nekoliko objekata ispod mosta Gazela u Ulici braće Krsmanović. Dva sata trajalo je bezakonje, a državni organi, pre svega policija nije reagovala, ni nakon poziva građana. To je potvrdio i izveštaj zaštitnika građana Saše Jankovića. Ono što zabrinjava je činjenica da ni dvadeset dana nakon toga javnost u Srbiji ne zna ko su ljudi u fantomkama koji su rušili objekte pod velom noći i ugrožavali prava građana.

Od početka, ovaj slučaj pratila je tišina, i to tišina državnih organa, nadležnih gradskih i republičkih službi. Nakon rušenja niko iz policije nije odgovarao novinarima, što je još više podgrevalo atmosferu, a javnosti slalo poruku straha. Straha od onoga što može svakome da se desi ako se u državi fantomkama rešavaju problemi preko noći, a policije nema da zaštiti. Informisati javnost o nečemu tako nesvakidašnjem, gde imate funkcionere koji ili ne žele da daju izjave, ??? „nemaju odobrenja za to“ ili se ograđuju time da nemaju veze sa time, kao i očevidaca koji se pribojavaju izgovorenih reči, nije bilo lako. U početku ni svi eksperti nisu bili „raspoloženi“ da komentarišu ovaj događaj. Čim bismo pomenuli temu o kojoj želimo da prokomentarišu, većina njih odgovarala bi sa „ne bih baš to tome“ ili „nisam čuo za to“. Malo njih je bilo spremno da progovori. Neka od tih objašnjenja za ovakav čin razbojništva, nalazili su u tome da iza ovako misterioznog događaja mora da stoji vlast, jer da nije tako onda bi policija reagovala. Osećaj straha vladao je i u opštini Savski venac, na čijoj teritoriji se sve to i izdešavalo. Hercegovačka ulica u kojoj su porušeni objekti zauzima inače deo trase budućeg „Beograda na vodi“.

Načelnik građevinske inspekcije Savskog venca rekao je da oni nemaju veze sa rušenjem u Hercegovačkoj, kao i da sve što treba inspekcija da ruši zbog „Beograda na vodi“ dobijaju po rasporedu direktno iz kabineta gradonačelnika, kao što je to bilo i sa Miksalištem. Taj prihvatni centar za migrante sa Bliskog istoka, porušen je, ali tokom dana i uz rešenje inspekcije 27. aprila.

Pitanje odgovornosti za ugrožavanje ljudskih prava prilikom fantomskog rušenja prvi pokreću zaštitnik građana Saša Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, nakon što su dobili prijave građana koji su tvrdili da policija nije reagovala kada su je pozivali te noći da izađe na teren.

To je negde bio znak Jankoviću da građani nisu zastrašeni, ali kako je kasnije izjavio svi su tražili da im ostane identitet zaštićen. Koliki je strah vladao te noći najbolje znaju očevici, a jedan od njih nam je tokom razgovora ispričao kako su ga ljudi u fantomkama napali, dok je bio na dežurstvu, da bi par dana kasnije rekao da se plaši za svoju bezbednost.

Kada je Šabić od gradonačelnika Beograda Siniše Malog u pismu zatražio da gradska vlast objavi sve okolnosti pod kojim je u noći 25. aprila oko 2,20 rušeno po Savamali, gradonačelnik je odgovorio samo da „gradske institucije nisu učestvovale u tome“.

Nekoliko dana kasnije Tužilaštvo daje nalog policiji da ispita šta se zapravo desilo u Savamali te noći. Policija sve vreme ćuti, a za svaku informaciju novinare upućuju na biro MUP-a, preko koga mogu da pošalju pitanja, na koja ispostavilo se, ni do danas nisu odgovorili. Svako odlaganje informacija, nosilo je sa sobom sve više interesovanja javnosti za ono što se desilo te noći i ko stoji iza ovog vandalskog čina.

Zbog insistiranja na istrazi Šabić dobija ubrzo i pretnje koje je okarakterisao kao poruku sledeće sadržine, okačenu na tviter nalogu: „Nastavi da se interesuješ za ljude u fantomkama i srešćeš se s njima.“ On je posle izjavio da to nije shvatio ozbiljno, ali je Tužilaštvo ipak pokrenulo istragu protiv NN lica zbog pretnje Šabiću.

I Komunalna policija, koju su građani pozivali te kobne noći takođe nije reagovala. ?ni su demantovali da imaju veze sa rušenjem, a za dodatne informacije upućivali bi na Skupštinu grada i njihovu Službu za informisanje. Mogli smo da saznamo da pravni postupci u vezi porušenih objekata još nisu bili završeni, a samim tim nije postojalo ni rešenje za rušenje. Ali i da je bilo rešenja, to se po proceduri sprovodi tokom dana a ne fantomkama, uz palice i u „gluvo doba noći“, kako su mnogi ocenili.

Posebnu pažnju javnosti u to vreme skreće izjava gradonačelnika ???i kaže da se o noćnom rušenju po Savamali nije raspitivao, kao i da se oseća „apsolutno bezbedno jer niko još nije tačno utvrdio šta se u Savamali dešava“.

Da atmosfera bude još napetija, predstavnici Grada Beograda, uz angažovanje komunalnih službi kreću da raščišćavaju ruševine u Hercegovačkoj ulici, iako policija do tada nije izvršila uviđaj. To se u javnosti okarakterisalo kao „uklanjanje dokaza“. Strah da se ne izgovori ono što ne treba, mogao se primetiti i tada kada su gradski čelnici izbegavali da bilo šta kažu o raščišćavanju. Ignorisali su novinare i kamere. Oni niži službenici bi se pravdali da ne smeju da „izgube platu“ i da „oni ništa ne znaju“ zašto su došli da raščišćavaju.

Neke opozicione stranke iskoristile su momenat da optuže gradsku vlast, a pobunila se i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja je i više puta protestovala zbog izgradnje „Beograda na vodi“. Niko nije želeo Srbiju pod fantomkama, a opet, nije bilo dana da se o fantomkama nije govorilo. Ponovo je fantomka postala česta reč u jeziku naše svakodnevice.

U vreme kada informacija nema od nadležnih, sve oči javnosti bile su uperene u Zaštitnika građana, od koga se čekao izveštaj kontrole koju je sproveo, a koja je imala za cilj da utvrdi da li je bilo propusta u radu policije. On ga objavljuje 10. maja. U izveštaju, između ostalog zaštitnik građana navodi, da policija nije blagovremeno i efikasno postupila po prijavama građana, da je rezultat propusta posledica organizovanog plana, kao i da su pojedine policijske starešine davale neistinite izjave, pokušavajući da odgovornost prebace na niže izvršioce, čime su radili na zataškavanju slučaja. Takođe kaže „policijski službenici i starešine, uključujući načelnika Policijske uprave za Grad Beograd i vršioca dužnosti direktora policije nisu znali ili nisu smeli da saopšte identitet nalogodavaca“.

Između ostalog, zaštitnik građana prenosi tanskripte telefonskih poziva između operatera policije i građana. Jedan od njih je izgledao ovako:

U 4,13 časova ujutru, Đ.Đ. od dežurne službenice je zatražio da njegov poziv bude prebačen u policijsku stanicu Savski venac, na šta mu je dežurna službenica odgovorila: „Savski venac… ne možemo da vas prebacimo. Naređenje od vrha policije je da vam damo Komunalnu policiju, kao što vam je koleginica dala.“ Đ.Đ je na to izjavio: „Evo sad ja Komunalnu policiju zovem, oni upućuju i kažu da to nije njihov problem i kažu da je to problem policije“.

Posle ovog izveštaja, mnogi su progovorili. Sama činjenica da policija nije odradila svoj posao, izazivala je gnev javnih ličnosti, građana, običnih ljudi, opozicije. Zatražene su i ostavke gradonačelnika Siniše Malog i vršioca dužnosti policije Vladimira Rebića, na protestu „Maske su pale“, organizovanom ispred Skupštine grada koji je, kako se procenjuje okupio oko tri hiljade ljudi.

Dan kasnije oglasio se i premijer Srbije, rekavši da „ne razume u čemu je problem kada su rušeni bespravni objekti i niko nije povređen“. On je tvrdio da niko policiji nije naredio da te noći ne reaguje, ali da ukoliko utvrde da je bilo propusta „ceo bezbednosni sistem ima da leti“. I ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sada daje izjave. Izveštaj zaštitnika građana ne smatra presudnim, te najavljuje da će policija tek ustanoviti da li je bilo propusta. U javnosti izbija u plan i tema da li je Janković prisluškivan tokom razgovora sa direktorom beogradske policije, na šta bi mogao da ukaže i deo izveštaja u kome zaštitnik građana pominje da je došlo do reprodukcije razgovora, što opet ministar demantuje. Zašto policija nije izašla na teren da napravi uviđaj u Savamali, ministar unutrašnjih poslova u jednoj izjavi objašnjava, između ostalog time, da policajci nisu smeli da rade uviđaj dok se ne otklone opasnosti, izazvane pokidanim električnim kablovima nakon rušenja objekata.

Priča o fantomskom rušenju u Savamali i dalje traje, a počinioci i nalogodavci ovog nesvakidašnjeg događaja još su enigma. Tužilaštvo čeka izveštaj policije o tome šta se izdešavalo te noći u Savamali, a ceo taj postupak može da potraje godinama.