Aung San Su Ći: Izneverila očekivanja

Organizacija je „duboko razočarana time što Aung San Su Ći, kao defakto vođa Mjanmara, nije stala u odbranu muslimanske Rohindža manjine, od kojih je njih oko 700.000 pobeglo iz zemlje zbog vojnih akcija protiv njih“. Izraženo je i žaljenje što ona više „ne predstavlja više simbol nade, hrabrosti i bespoštedne borbe za ljudska prava“, napisao je generalni sekretar Amnestija Kumi Naidu u pismu liderki Mjanmara.

Aung je dobitnica i nagrade Saharov za slobodu govora (1990) ali i Nobelove nagrade za mir (1991) koju je dobila za nenasilnu borbu u korist demokratije i ljudskih prava. Novčani iznos od 1,3 miliona dolara namenila je za razvoj zdravstva i obrazovanja stanovnika Mjanmara.

Rođena je 19. juna 1945. u Jangonu, Mjanmar. NJen otac bio je defakto premijer britanske Burme ali je ubijen u atentatu 1947. Su Ći je srednju školu završila u Indiji, gde je njena mama bila ambasadorka. Studirala je politiku, ekonomiju i filozofiju na Oksfordu. Tamo upoznaje Majka Arisa, britanskog stručnjaka za butanske studije, sa kojim se venčala 1972. Imaju dva sina Aleksandera i Kima, dok im je ćerka vrlo rano preminula. Porodica je 1970. te i 1980. godine prošlog veka provela u Engleskoj, SAD i Indiji. NJen život dobija dramatičan obrt 1988. kada se vratila u Mjanmar da neguje bolesnu majku.

Iste godine ostavku je podneo dugogodišnji čelnik vladajuće Socijalističke stranke, general Ne Vin, što je dovelo do masovnih demonstracija i želje za demokratizacijom države. Demonstracije su nasilno ugušene, a na vlast je došla vojna hunta. Pod snažnim uticajem Gandijeve filozofije nenasilja Su Ći ulazi u politiku kako bi se pokrenuo proces demokratizacije. Vladajuća vojna hunta protivila se njenom delovanju pa je završila u kućnom pritvoru 1989. Iako je na opštim izborima 1990. ubedljivo pobedila njena Nacionalna liga za demokratiju vojna hunta je poništila izbore i odbila predati vlast.

Pet godina kasnije puštena je iz kućnog pritvora uz savet – da se neće moći vratiti ako napusti zemlju. Rešena da ostane nije se viđala ni sa suprugom, koji je živeo u Londonu, gde je umro 1999. Početak 2000. beleži novi kućni pritvor za Su Ći, sve do 2002. kada je puštena zahvaljujući nizu pregovora UN. Opet je uhapšena 2003. i tri meseca je provela na nepoznatoj lokaciji, nakon čega je vraćena u kućni pritvor sve do 2010. Na parlamentarnim izborima 2016. njena Nacionalna liga za demokratiju pobeđuje i Su Ći postaje defakto šefica zemlje.

O njoj su napisane brojne knjige. Irska rok grupa U2 posvetila joj je pesmu „Walk On“ 2000. NJoj u čast napisana je drama „Lady Of Burma“ izvedena u londonskom pozorištu „Old Vic“.