Australijska estetska hirurgija pod prismotrom

Stručnjaci tvrde da je ovaj sektor, koji je vredan jednu milijardu dolara u Australiji, pun nekvalifikovanih medicinskih radnika, što je dovelo do ogromnog porasta komplikacija u kozmetičkim procedurama, piše Gardijan.

„Trend u Australiji i svetu je zaista veliki, gotovo eksponencijalni porast u ovim procedurama“, rekla je dr Irena Kušelev, dekan Medicinskog fakulteta u Australiji.

“Ta eksplozija potrebe za korekcijama dovela je do eksplozije broja klinika koje su počele da pružaju takve usluge. Međutim, stvarnost je da neke od tih klinika zaista nisu dobro postavljene, ljudi koji rade u njima često nisu prošli adekvatnu obuku, a pacijentima je veoma teško da uvide razliku”, objasnila je Kušelev.

Zdravstveni stručnjaci su u više navrata upozoravali na povećanje broja praktikanata koji koriste nezakonito uvezene supstance u neregulisanim sredinama.

“Four Korner” je prošle godine otkrio da je jedna australijska žena trajno oslepela nakon što joj je medicinska sestra na klinici, bez fizičkog prisustva doktora, ubrizgavala hijaluronske filere u lice.

Godinu dana ranije, Komisija za žalbe u zdravstvenoj zaštiti zabranila je Pu Liu, takođe poznata kao Mejbl Liu, da vodi kozmetičke ili hirurške procedure najmanje tri godine nakon što je istraga “Sidnej Morning Heralda” otkrila kako je neregistrovani praktičar vodio procedure, koje su inače reklamirane putem ViČeta iz doktorkinog stana.

Središte problema, tvrde stručnjaci, predstavlja nedostatak regulacije oko toga ko se može nazvati kozmetičkim hirurgom.

„Termin kozmetički hirurg je neregulisan, a to znači da svaki medicinski praktičar, bez obzira na njegovo iskustvo ili kvalifikacije, može sebe nazvati kozmetičkim hirurgom“, rekao je vanredni profesor Gazi Husein, predsednik Australijskog društva plastičnih hirurga.

„Kozmetički hirurg može biti neko ko je tek nedavno završio medicinu, bez ikakve obuke u hirurgiji. Takođe, mogli biste biti lekar opšte prakse, a onda sledećeg dana, nakon završenog vikend kursa, nazvati sebe kozmetičkim hirurgom”, objasnio je Husein.

Glavni problem je što sam termin “hirurg” nije zaštićen, što znači da većina ljudi koji se nazivaju kozmetičkim hirurzima nisu obučeni za hirurgiju.

Nakon smrti Džen Huang 2017. godine posle operacije uvećanja grudi, koju je izvršio kineski hirurg u poseti, vlada Južnog Velsa je uspostavila istragu o žalbama na kozmetičke zdravstvene usluge.

Dr Majkl Molton sa Medicinskog fakulteta u Australiji rekao je da postoji fundamentalna razlika između „komercijalnih“ i „medicinskih“ tehničara.

„Ako je osoba klijent, a ne pacijent, prodaćete toj osobi sve što eventualno možete, nezavisno od toga da li joj je to potrebno ili ne”, objasnio je Molton.

Husein, koji je takođe svestan ovog problema u Americi, izjavio je da će Američko društvo plastičnih hirurga zahtevati da se uspostave “etičke smernice” kada je u pitanju oglašavanje, pogotovo ono koje podrazumeva društvene mreže.

„Sve ovo što se dešava je rezultat neregulisanog područja i to područja rasta, koje pokreću društveni mediji. Za veoma kratko vreme došlo je do ogromne komercijalizacije ovog sektora, koja će se nastaviti, praćena komodifikacijom pacijenata”, zaključio je Husein.