Austrija bez Šisela

Nakon što je u Saveznom parlamentu Austrije prošlog četvrtka vicekancelar i ministar finansija Vilhem Molterar, iz hrišćanske Narodne stranke Austrije (OVP), završio izlaganje o budžetu za 2007. i 2008, iz poslaničkih klupa njegove Narodne stranke, i koalicionog partnera, Socijaldemokratske stranke (SPO) kancelara Alfreda Guzenbauera, usledio je burni aplauz. Predstavnici obe partije dali su do znanja da imaju zajedničku politiku.
Mnogi se pitaju šta se zbilo u austrijskoj politici, s ozbirom na to da su se uoči proteklih izbora iz tabora obe stranke mogle čuti samo međusobne optužbe. Ali, šta je sa doskora svemoćnim kancelarom, a sada poslanikom OVP Volfgangom Šiselom? On se uopšte više ne pojavljuje u političkim aktivnostima svoje partije. Štaviše, posle više meseci dugih susreta i usaglašavanja, koaliciona vlada SPO i OVP uspostavila je saradnju, kakva se u vreme koalicije od 1995. do 1999, kada je OVP bila pod kontrolom Šisela, nije mogla ni zamisliti.
Valjalo bi podsetiti da se posle povlačenja Erharda Buseka sa čela OVP (1995), Šisel uz podršku tada moćnog šefa diplomatije Alojza Moka, našao na poziciji šefa Narodne stranke, a istovremeno da je u vladi socijaldemokrata i Narodne stranke dobio položaj vicekancelara. Shodno međupartijskom dogovoru, u njegovim rukama našlo se i Ministarstvo spoljnih poslova. Međutim, ministri OVP su odlučivali na osnovu uputstva partije, a ne u dogovoru sa SPO.
Spremnost na ponekad neshvatljive poteze prati Šiselov uspon na položaj kancelara. Posle izbora 1999. Šisel je odigrao za mnoge neshvatljivu igru. Predstavnici Narodne stranke su na jednoj strani sa timom iz Socijaldemokratske stranke mesecima usaglašavali pitanja na kojima bi radila buduća vlada, a istovremeno je Šiselova ekipa na tajnim sastancima prenosila Hajderu detalje dogovora. Kada je objavljeno da su SPO i OVP potpisali dogovor o nastavku koalicije, Volfgang Šisel ruši dogovor i objavljuje da će vladu praviti s Hajderom.
Da bi pokazao da on i njegov kabinet znaju da rade, Šisel skreće pažnju na decenijama oboleo državni budžet, čiji je deficit u 2000. iznosio 2,85 milijardi evra, dok se državni dug popeo na punih 138 milijardi. Hajder na mesto ministra finansija ustupa svog učenika i pouzdanicu, Karl-Hajnca Grasera. Uz mnoge finansijske restrikcije, timu Šisel-Graser, polazi za rukom da već u toj godini deficit budžeta svedu na nulu, što je bio skupo plaćen poduhvat.
Povećani su gotovo svi porezi i dažbine, smanjene investicije, a građevinski radovi su svedeni na nivo iz 1984. Raste broj nezaposlenih, pada konjunktura i smanjuje se privatna potrošnja, što dovodi do pada bruto nacionalnog proizvoda. Već 2001, deficit budžeta narasta na 2,4 milijarde evra, da bi prošle godine iznosio 4,4 milijarde evra, a državni dug punih 160 milijardi.
Početkom 2004. usledili su pokrajinski izbori sa tako poraznim rezultatima za Šisela, da se jedan komentator upitao kada će u redovima OVP početi hajka protiv rukovodstva. Ministar finansija Graser i Hajderu privržen ministar odbrane Herbert Šajbner, kupuju 18 Evrolovaca, koji su sa pratećim programom koštali tri milijarde evra. Nakon sklopljenog ugovora, rok isporuke i plaćanja pomeraju na period posle 2007, tako da su sve muke otplate prevalili na sadašnju vladu.
Posle izbora 2006, na kojima su socijaldemokrate odnele pobedu, jedino trezveno rešenje bilo je, da se poput Nemačke, i u Austrji obrazuje koalicija dveju velikih stranaka. Koaliciona vlada Socijaldemokratske stranke, sa kancelarem Alfredom Guzenbauerom, i Narodne stranke sa vicekancelarem Vilhemom Moltererom je u međuvremenu obrazovana i kako se iz programa da uočiti, uveliko radi. Sve ovo je značilo kraj karijere Volfganga Šisela.