Nakon nedavnog referenduma održanog u Švajcarskoj na kojem je odlučeno da se zabrani gradnja minareta, treba podsetiti, da su se prve zabrane ne samo njihovog podizanja, već i džamija, zbile upravo u Austriji. Koruški guverner Jerg Hajder, koji je poginuo u saobraćajnom udesu prošle godine, a koji je do tada bio šef desničarskog Saveza za budućnost Austrije (BZO), smatrajući sebe za evropskog predvodnika „u borbi protiv radikalnog islamizma“, avgusta 2007. doneo je odluku, kojom je u Koruškoj zabranjena gradnja minareta i džamija.
To je i zakonski regulisano – indirektnim ograničenjem gradnje. Koruški model zatim preuzima i pokrajina Foralberg. Da ne bi zabrana bila protivna verskim slobodama koje su garantovane ustavom, sve je regulisano odlukom, da je gradnja samo moguća uz odobrenje specijalne komisije koja bi se za to pitanje formirala, i koja bi trebala da odluči o tome, da li navedeni islamski verski objekat „može da se uklopi u sliku mesta gde bi se on gradio“, to jest da „optički ne ruši sliku mesta“. Bila je to zabrana, koja je u austrijskoj javnosti prošla gotovo nezapaženo.
Ono šta izaziva polemike u Austriji jesu podaci o broju muslimana. Dok je 1971. u Austriji bilo ukupno 22.477 muslimana, njihov broj je ovoj godini dosegao punih 500.000. Neki analitičari tvrde da je ova brojka i daleko veća s obzirom da ne postoji jedinstveni popis svih muslimana. Prva džamija u Austriji je izgrađena u Beču 1979. Po broju vernika, muslimani su posle rimokatoličke postali druga, ne samo verska, već i politička snaga. Naravno, to utiče i na promenu slika na ulicama, tako da se u nekim delovima Beča često mogu videti mlade devojke sa maramom oko glave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
