Deset dana nakon smrti nesuđenog austrijskog cara i ugarskog kralja Ota fon Habzburga u austrijskoj prestonici počinje ceremonija opraštanja. Izlaganjem kovčega danas i sutra u bečkoj kapucinerskoj crkvi priređuje mu se velelepan ispraćaj, koji je samo jedan korak u višednevnom pogrebnom ceremonijalu. Pošto je preminuo 4. jula u Nemačkoj u 98 godini života i nakon oproštaja uz državne počasti nemačke pokrajine Bavarske, fon Habzburg je 12. jula prenet u Austriju u manastir Mariacel, da bi, danas bio dočekan u Beču.
Kako je Oto Habzburški postao pretendent na austrijski carski i mađarski kraljevski presto? Nakon smrti cara Franje Josifa, pošto je njegov sin princ Rudolf izvršio samoubistvo, a bočni srodnik, nadvojvoda Ferdinand, pao kao žrtva atentata u Sarajevu, vladarski tron pripao je srodniku Karlu Habzburškom, ličnosti kojoj sudbina kao da nije bila naklonjena. Okončanjem Prvog svetskog rata, Austrijanci nisu bili voljni da ih i dalje vodi monarhija pod kojom su doživeli katastrofalan poraz. Mlada, tek uspostavljena republika odlučila je da se radikalno obračuna sa Karlom I i članovima habzburško-lotarinške dinastije. Oduzeto im je državljanstvo, bivaju prognani, a njihova imovina je konfiskovana.
Pošto je Karlo I preminuo u izgnanstvu, presto nepostojeće monarhije je nasledio najstariji od osmoro dece, desetogodišnji, sada preminuli Oto, kojem se u jednom trenutku, kako izgleda, nasmešila sudbina. S krahom prve republike, tada 24-godišnji Oto, uspeva da se 1936. godine, uz povratak dela carske imovine, vrati u Beč. Međutim, pošto se suprotstavio Hitleru, imovina mu je zaplenjena i on nalazi izlaz bekstvom u SAD, gde je postao bliski prijatelj predsednika Ruzvelta. Kasnije postaje i prijatelj Vinstona Čerčila.
Kada se 1945. sa pobedničkim snagama vratio u Austriju, nije naišao na dobar prijem. Uz konstataciju da nije voljan da „podnosi komunističku diktaturu“, napušta zemlju i nastanjuje se u Bavarskoj. U Austriju ponovo dolazi 1961., kada se zvanično odrekao krune i prihvatio da bude građanin republike.
Polazeći od tvrdnje da je žrtva nacističkog progona koje Druga republika nije obeštetila, Oto sa ostalim Habzburgovcima traži da mu se vrati imovina. Na zahtev je ubrzo usledio odgovor države, da im imovinu nisu oduzeli nacisti, već da im je posle Prvog svetskog rata, oduzeta od Republike Austrije.
Podržan od bavarskog političara Franca Jozefa Štrausa, Oto fon Habzburg 1979. dobija nemačko državljanstvo, pasoš i mandat u Evropskom parlamentu nemačke partije CSU (Hrišćansko-socijalna unija). Kao veliki borac za slobodu naroda iza „gvozdene zavese“ 1988. zvanično je posetio Budimpeštu, u tada još komunističkoj Mađarskoj. Nakon promena u Mađarskoj, prima i mađarsko državljanstvo i kreće u akciju u kojoj njegov mlađi sin takođe dobija mađarski pasoš i ženi se u Budimpešti vojvotkinjom Elike od Oldenburga. Da bi postigao što bolji balans, insistira da njegov stariji sin Karl svoga tek rođenog sina odvede u Hrvatsku gde ga, uz sve počasti u zagrebačkoj katedrali, krštava imenom Zvonimir. Kako je Oto fon Habzburg jednom prilikom izjavio, on je posedovao i hrvatsko državljanstvo.
U subotu 16. jula, kada bude prenesen iz Kapucinerske crkve u bečku katedralu Štefansdom, posle mise koju će služiti kardinal Kristof Šenborn pred oko šest hiljada zvanica, među kojima će biti i predsednik Austrije, Hajns Fišer, Oto fon Habzburg će biti ponovo vraćen u Kapucinersku crkvu, koja se smatra grobnom crkvom Habzburgovaca: u ovom bečkom hramu pod pažnjom kaluđera-kapucinera, počev od 1633., leži 146 Habzburgovca, među kojima 12 careva i 19 carica. Kako je pogrebni ceremonijal Habzburgovaca, do Franje Josifa, obuhvatao odvajanje srca, koje je čuvano u katakombama Stefansdoma, preminuli Oto Habzburški se vraća tradiciji. Njegovo srce, kao nekadašnjeg kralja Mađarske, biće odvojeno i dan kasnije, u nedelju, odneto u manastir Panonhalma u Mađarsku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
