Austrijska privreda vapi za infuzijom

Kada su sredinom jula prošle godine i pored finansijskih gubitaka evropskih banaka u poslovima s nekretninama u SAD indeksi Bečke berze (ATX), zahvaljujući profitabilnim poslovima u Rusiji i Istočnoj Evropi, dostigli rekordnu vrednost 4.982 poena, mnogi ulagači su smatrali da će se ovaj trend nastaviti i u 2008. Međutim, u poslednjim nedeljama 2007. počeo je pad. Izmakom godine vrednost indeksa berze pada i svodi se na 4.513 poena, da bi za samo tri sedmice 2008. nastupio brodolom.

Unosni poslovi u Rusiji

Veliki preduzetnici, poput Strabaga koji se nalazi u većinskom vlasništvu porodice Haselštajner, udruživši se s ruskim magnatom Olegom Deripaskom dobili su poslove u Rusiji koji mogu da se mere fantastičnim iznosima: od gradnje autoputa između Sankt Peterburga i Moskve, očekivanja gradnje i autoputa od Moskve do Crnog mora, te izvođenja gotovo gigantskog građevinskog poduhvata u Ekaterinburgu, do niza objekata za Zimske olimpijske igre u Sočiju.

Austrijska privreda je pretrpela gubitak od dvadeset i dve milijarde evra, odnosno, vrednost indeksa je opala za punih 23 procenata i svedena je na 3.650. Akcije nekih velikih investitora posebno su bile pogođene – poput A-Tec Mirka Kovača, gde su akcije od nominalnih 10.000 opale na 3.638 evra, odnosno za neshvatljivih 63,62 procenta; dok su akcije aviokompanije Austrian (AUA) svedene na vrednost od 5.288 evra, ili minus od 47,12 procenata, a Voestalpine na 6.315 evra uz gubitak od 36,85 procenata.
Ostaje pitanje šta se to dogodilo, kako su nastali ovi minusi. Neki pokušaji bečkih bankara da se iskažu u poslovima s nekretninama, poput moćne BAWAG banke koja je pre sedam-osam godina iznenada zablistala na njujorškoj berzi, završeni su finansijskim šamarom, tako da je ta jedina banka koja je bila sačuvala austrijski identitet, osim finansijskog minusa, izgubila i na ugledu, a njenim direktorima se u ove dane privodi kraju šest meseci dugi sudski postupak za nanetu štetu koja se meri milijardama.
Donedavno čuveni bečki proizvođač kafe Majnl, koji je odlučio da se posveti unosnijim poslovima u oblasti investicija, zabeležio je velike gubitke zbog špekulacija, a štajerska Hipo u svojim lizing poslovima zabeležila je gubitak od 150 miliona evra. Ono u šta su dovedene austrijske finansijske institucije i sveobuhvatna privreda izgleda da je odraz i austrijskih unutrašnjih ekonomskih odnosa, i onih između država u EU.
Tako je u Austriji došlo do rasta ličnih troškova građana. Stanovanje, voda i energenti tokom prošle godine poskupeli su za 4,4 procenta, prehrambeni proizvodi za 6,6 procenata, gorivo za vozila 19 procenata, ali su istovremeno troškovi upotrebe mobilnih telefona opali za 35 procenata. Sagledavajući troškove života, koji su u 2006. godini rasli u proseku 1,1 procenat, takav trend bio je planiran i u prošloj godini.
Ona je, međutim, završila sa za ovdašnje uslove gotovo neverovatnim poskupljenjima od 3,1 procenta. Pri tom, ima i onih koji takav podatak podvrgavaju sumnji pitajući – ako je glavica karfiola, koji je domaći proizvod, poskupela za punih 43 procenta, i ako su i ostali prehrambeni proizvodi poskupeli pretežno za dvocifrenu brojku – kako je bilo moguće da se izvede takva prosečna stopa poskupljenja.