foto Aleksandar Roknić DanasZa saobraćajnu nesreću kod Karađorđevog parka, kada je točak koji je otpao sa autobusa na liniji 78 udario dve žene od kojih je jedna preminula, po svemu sudeći odgovoran će jedino biti – mehaničar. Sagovornici Danasa smatraju da u ovom slučaju postoji više nivoa odgovornosti, prvenstveno sistemske, uključujući i privatne prevoznike koji izbegavaju zahteve za tehničke preglede, a grad im „gleda kroz prste“.
Dan nakon nesreće, Prvo osnovno javno tužilaštvo je saopštilo da je automehaničaru zaduženom za dnevni pregled vozila u firmi Banbus DOO, u čijem je autobus bio vlasinštvu, određeno zadržavanje od 48 sati.
Postavlja se pitanje da li je u ovom slučaju odgovoran samo automehaničar.
Predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju Damir Okanović kaže za Danas da u slučaju nesreće kod Karađorđevog parka istraga tek treba da utvrdi lanac odgovornosti.
„Ako se posumnja da je uzrok saobraćajne nezgode tehnička neispravnost vozila, onda mora prvo da se utvrdi koji je lanac odgovornosti i da se ispita uloga svakoga u tom lancu“, kaže Okanović.
Vozač GSP-a Zoran Stefanović je za N1 izjavio da je proces otpadanja točka sa autobusa dugotrajan i da je vozač morao da primeti da nešto nije u redu.
Okanović kaže da, ako je u pitanju bio kvar koji je bio predvidiv i samom vozaču, onda se postavlja pitanje i njegove odgovornosti.
„To nije crno bela slika, tužilaštvo će svakako utvrditi i razjasniti sve okolnosti vezane za nezgodu, utvrdiće lanac odgovornosti od vozača pa do samog direktora kompanije, shodno tome će odlučiti protiv koga će podneti optužni akt“, kaže Okanović.
Šef katedre za bezbednost saobraćaja na Beogradskom univerzitetu Krsto Lipovac, kaže da novi pristup bezbednosti u saobraćaju nalaže da se pre svega sagleda sistemska odgovornost a ne odgovornost pojedinca.
„U novom pristupu bezbednosti u saobraćaju sve se manje priča o krivici a sve više o odgovornosti, u smislu, ko je mogao da učini nešto da se nesreća ne dogodi. Sve se manje prihvata da je pojedinac odgovoran a sve više se priča o odgovornosti sistema, jer kreatori sistema treba da ga učine bezbednim“, priča Lipovac.
On ističe da je svakako na pojedincu poštuje pravila sistema.
„Ali čak i da ih ne poštuje, mi se opet moramo okrenuti sistemu i videti šta u njemu ne valja pa pojedinac ne poštuje pravila“, kaže Lipovac.
Ističe da je najveća odgovornost na političarima, jer najveći doprinos u kreiranju bezbednog sistema daju upravo nosioci vlasti.
„Oni su ti koji definišu propise, sankcije i budžet. Nije isto da li ćemo u nadzoru nad tehničkim pregledima zaposliti jednog ili pedest ljudi. Da li ćemo doneti pravilnik koji uređuje unutrašnju kontrolu u preduzećima, to je odgovornost vlasti, a taj pravilnik od 2009 godine nije u funkciji, nema ga“, zaključuje Lipovac.
U beogradskom javnom prevozu postoje tri konzorcijuma u okviru kojih posluje više privatnih prevoznika. To su Avala 500, Strela-Lasta i Mobilitas u okviru kog posluje Banbus DOO, firma čiji je autobus učestvovao u nesreći kod Karađorđevog parka.
Predsednik privremenog organa Aleksandar Šapić je krajem februara izjavio i da će se javni prevoz u Beogradu dodatno privatizovati.
„Šta briga nekog Beograđanina da li je autobus privatni ili nije. Mi smo procenili da, ukoliko privatnici žele da nastave da rade sa nama, moraju da ulože više sredstava i mi ćemo ih usloviti da moraju da kupe nove autobuse, jer zašto bi samo mi (Grad Beograd) kupovali nove“, rekao je tada Šapić.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu kaže za Danas da, u načelu, nema ništa protiv uključivanja privatnih prevoznika u sistem javnog prevoza u Beogradu, ali da to u npraksi ne funkcioniše kako bi trebalo.
„Mislim da oni mogu biti korisna dopuna i kvalitetno pojačanje za rad Gradskog saobraćajnog preduzeća“, kaže Jovanović.
Ipak, kako dodaje, u Beogradu u praksi se dešava nešto potpuno suprotno.
„U ugovorima o partnerstvu sa privatnim prevoznicima grad Beograd apsolutno nije postavio najviše standarde. U suštini privatnici imaju obavezu samo da upale motor i prevezu autobus od jednog do drugog mesta. Za taj posao su plaćeni po kilometru, i to je takozvani ‘gross’ ugovor a ne neto ugovor u kom bi postojali važni zahtevi u vezi sa kvalitetom“, navodi Jovanović.
On tvrdi da grad ne vrši nadzor nad radom privatnih prevoznika iako bi morao to da radi.
„Zato se dešava da se privatnici uključuju u javni prevoz sa starim vozilima, da nemaju svoje servise za održavanje vozila, i takođe u praksi vrlo često gledaju da ‘izvrdaju’ sve zahteve za tehnički pregled, i za sve to im grad gleda kroz prste“, ukazuje Jovanović.
Prema najnovijoj odluci koju je doneo privremeni organ grada Beograda, kako kaže Jovanović, predviđa se da Gradsko saobraćajno preduzeće ima svoje linije samo u „krugu dvojke“, a da se sve linije van „kruga dvojke“ dodatno prepuste privatnicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
