Premeštanje BAS-a na Novi Beograd: Ishitrena odluka ili neophodna promena?

Na lokaciji u Bloku 42 trenutno ne postoji stanična zgrada, ali tu je stanični plato sa peronima i pripremnim parkingom za autobuse, što ukazuje na to da se sa premeštanjem glavne autobuske stanice možda malo i poranilo.

Beogradska autobuska stanica je gotovo pola veka bila u centru grada, a sada će građani morati da se naviknu na lokaciju sa leve obale Save.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za Danas da sama lokacija nove stanice nije problem, već je, po njegovom mišljenju, u realizaciji nastalo više krupnih problema.

„Već duže vreme se razmatrala lokacija na Novom Beogradu u okviru istog kompleksa sa železničkom stanicom. Međutim, u realizaciji je nastalo više krupnih problema. Prvo, pomoćna stanica ili stajalište nikad nije trebalo potpuno izmeštati iz Savskog amfiteatra. To je uvek bila lokacija za saobraćajno čvorište za stari deo grada,“ kaže Jovanović.

On navodi i da je Blok 42 trebalo dodatno biti povezan sa starim delom preko Mosta na Adi iz tzv. unutrašnjeg magistralnog poluprstena.

„Da je on završen, stanica bi preko Mosta na Adi i Topčiderskog tunela bila povezana sa Autokomandom i autoputem. Tako da je stanica, kao i većina drugih stvari, ostala poluproizvod,“ ističe Jovanović.

Koordinator za saobraćaj Zeleno-levog fronta, Zoran Bukvić, takođe ističe bitnost povezanosti linijama gradskog prevoza nove autobuske stanice.

„Prvo se postavlja pitanje da li postoji dobra veza sa javnim prevozom nove stanice, ili je ta odluka o preseljenju ipak malo ishitrena. Bitno je videti da li dovoljan broj linija pokriva novu stanicu u Bloku 42 u odnosu na staru lokaciju BAS-a kod Karađorđeve ulice,“ kaže Bukvić.

On kaže da bi imalo smisla da Grad Beograd naknadno uvede linije gradskog prevoza koje će povezati novu lokaciju autobuske stanice sa ostatkom Beograda.

„To je jedna od glavnih stvari za koju bi grad trebalo da uradi neku vrstu analize atrakcije te nove autobuske stanice. Naravno da nije cilj da građani putuju svojim automobilima na autobusku stanicu i tako zagušuju saobraćaj. Ideja je da stanica bude povezana sa gradskim javnim prevozom i tako je saobraćaj najefikasniji,“ ističe Bukvić.

Stručnjak za gradski i železnički saobraćaj Karlo Polak navodi da je nova lokacija glavne autobuske stanice malo problematična jer je većina Beograda na desnoj obali Save.

„Sa desne strane Save su skoro svi fakulteti, bolnice, administracija, pa i turistički i kulturni saobraćaji zbog kojih svi građani Srbije, pa i stranci, upravo dolaze u Beograd. Tu je i većina hostela i hotela,“ priča Polak.

Naglašava da autobuska stanica na Novom Beogradu ima smisla, ali samo kao rasterećenje BAS-a u centru, i kao način da se izbegne gužva sa turističkim autobusima kod Sava centra.

„Da, recimo, trećina autobusa za Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Sremčicu, Grocku, Sopot polazi odatle, a ostalo iz centra grada. Takođe i za ekskurzije i čisto turističke linije. Autobuskoj i železničkoj stanici je mesto u centru,“ kaže Polak.

Uporedio je i situaciju sa autobuskim i železničkim stanicama u Evropi sa ovom u Beogradu, ali i Srbiji uopšte.

„U većini velikih gradova Evropske unije autobuske stanice su male, neugledne, obično vezane za neku drugostepenu železničku stanicu. Neki put nemaš ni jednog jedinog zaposlenog čoveka, da bar nekoga možeš da pitaš kada su informacije na informativnim tablama nejasne,“ priča Polak.

Ove države, za razliku od Srbije, kako kaže Polak, imaju železnice na, ako ne visokom, onda pristojnom nivou.

„Jedino, ako se železnica deinstitucionalizuje i podigne makar na onaj nivo koji imaju Mađarska ili Slovačka, onda se može razmatrati da dugolinijski autobuski saobraćaj premestimo na Novi Beograd, ali da prigradska autobuska i železnička stanica ostanu u centru,“ zaključuje Polak.