Autobusom u Strazbur

Njegovo udruženje jedno je od oko 300 organizacija te vrste na prostoru Srbije koje okupljaju, kako se procenjuje, oko 400.000 učesnika ratova devedesetih, među kojima je oko 150.000 onih koji ratovali na Kosovu i Metohiji 1999. Osim borcima nerazvijenih opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Žitorađa, Doljevac, Prokuplje i Blace, kojima je 2008. isplatila kompletne ratne dnevnice kao „socijalnu pomoć“, država duguje sve ili deo dnevnica bezmalo svim ostalim vojnim rezervistima koji su ratovali na Kosovu. Oni koji nisu uspeli da ih naplate pred domaćim sudovima obratili su se Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Sud u Strazburu je 28. novembra prošle godine doneo prvostepenu presudu kojom je usvojena predstavka boraca rata 1999. („Vučković i drugi protiv Republike Srbije“). U presudi je navedeno da je država Srbija obavezna da sa svim učesnicima rata na Kosovu zaključi sporazum i isplati im ratne dnevnice u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude. Vlada Republike Srbije izjavila je reviziju protiv presude i ona je odbijena. Izjavila je i žalbu zbog proceduralnih razloga i ona je prihvaćena. Veliko veće od 17 sudija raspravljaće po žalbi na prvostepenu presudu 15. maja.

– Srbija prema broju stanovnika ima najveći broj predstavki u Strazburu, od kojih najviše povodom ratnih dnevnica borcima iz 1999. Kada ovaj slučaj budemo rešili, rešićemo najveći broj predstavki naših građana, a Srbiji će biti skinut teret sa leđa. Država ne bi trebalo da smetne s uma da je tokom devedesetih mobilizacija prelazila 100 odsto, da su ti ljudi bili spremni da daju svoj život, da su mnogi poginuli, mnogi oboleli i umrli od karcinoma ili imaju „vijetnamski sindrom“. Ovo je prilika da se ispravi nepravda prema takvim ljudima kroz čitavu našu istoriju. Kada dobiju ono što im pripada, možemo da krenemo u budućnost u kojoj više neće biti takvih situacija – kaže Srđan Aleksić, niški advokat koji zastupa većinu od 7.000 boraca koji su pravdu potražili u Strazburu.

Aleksić kaže da u Srbiji ima oko 70.000 boraca rata na Kosovu koji potražuju dnevnice, samo u Nišu ih je oko 12.000, a dug po borcu je od 200 do 2.500 evra. Oni su svesni da je to ozbiljan novac i da državi nije lako da ga isplati zbog teške ekonomske situacije, te su spremni na kompromis. Prema još neformalnim predlozima, dug bi mogao da se isplati u novcu, na više mesečnih rata, ili kroz obveznice, kao stara devizna štednja. Država bi mogla da ga otplati i kroz dokup radnog staža borcima, davanje kredita za posao, oslobađanje od carina i poreza. Mogla bi da se „oduži“ kroz zapošljavanja, rešavanja stambenih pitanja ili lečenje veterana. Postoji i mogućnost prebijanja dugova za struju, a njih nije malo.

Aleksićev advokatski tim će pred Međunarodnim sudom za ljudska prava nastupiti zajedno sa jednom kancelarijom iz Pariza, a u timu će biti i profesori javnog i privatnog međunarodnog prava iz zemlje i sveta. Prvi put u istoriji Srbije kao potpisnice Konvencije o zaštiti ljudskih prava na raspravi će učestvovati i podnosioci predstavke. Zato će u maju na put krenuti autobus sa pedesetak predstavnika boraca, uz advokatski tim i medije. Pred polazak biće organizovan „veliki skup“ u Beogradu kako bi se borcima i javnosti objasnilo zašto se mora tamo daleko, u Strazbur.

Preneta pravosnažnost

– U prvostepenom postupku uspeli smo da dokažemo da su povređeni član 1 i član 14 Konvencije o ljudskim pravima. Mada je Vlada zaključila sporazum za sedam nerazvijenih opština u kojem je navedeno da im se isplaćuje socijalna pomoć, dokazali smo da je reč o ratnim dnevnicama, što znači da su svi ostali borci u Srbiji diskriminisani u odnosu na njih. To je sasvim jasno jer je isplata ove „socijalne pomoći“ bila uslovljena povlačenjem tužbi boraca protiv države, a rezervisti nisu morali da prilože nijedan dokaz o svom imovnom stanju i socijalnoj ugroženosti – kaže advokat Srđan Aleksić.

Presuda u slučaju „Vučković i drugi protiv Republike Srbije“ imaće „prenetu pravosnažnost“, što znači da će važiti za sve državljane Srbije koji su učestvovali u ratu na Kosovu 1999. Borci u drugim ratovima tokom devedesetih na prostoru ex Jugoslavije ne mogu da traže sudsku pravdu jer su njihovi zahtevi zastareli, a oni nisu pozivani u rat već na vojne vežbe, pošto Srbija u tim ratovima „nije učestvovala“.

Knjiga Milorada Doderovića

– Knjiga „Borci plaču posle rata“ govori o iskustvima ratnih veterana, koji se pre svega osećaju poniženo jer je država nakon svega od njih okrenula glavu. Za knjigu govori tridesetak učesnika rata iz desetak gradova Srbije. Izaći će pred njihov polazak u Strazbur, a promocija će biti 7. maja u Nišu. Tog dana 1999. NATO je na Niš bacio kasetne bombe, a u bombardovanju je poginulo 15 civila, dok je dvadesetak teže i lakše povređeno – kaže Milorad Doderović, novinar i autor knjige.