Automobil na bateriju ili biogorivo

Sa cenom nafte od rekordnih 140 dolara za barel, vozači su počeli ozbiljno da upiru pogled u drugačije gorivo za svoje automobile, kao i u nova, električna vozila. Stručnjaci, međutim, kažu da će biti potrebno pet do 10 godina da ove alternative puste koren jer je to veliki proizvodni izazov za auto-industrju koja godišnje dodaje 65 miliona novih automobila postojećoj floti od jedne milijarde u svetu. U međuvremenu, fabrikanti motornih vozila i delova, naftne kompanije, pa i proizvođači elektičnih uređaja, nagađaju kojim putem će vozači krenuti i koja će tehnologija pobediti.
Analitičari, navodi Rojters, kažu da se još ne zna da li će pobediti elektična tehnologija zasnovana na baterijama ili biogorivo. Vozači će birati između elektičnih kola „na utičnicu“, dugoprugaških benzinsko-elektičnih „hibrida“ ili štedljivijih i efikasnijih benzinskih i dizel modela. Vlade, zabrinute zbog globalnog zagrevanja i obezbeđenja sigurnog snabdevanja naftom, daju, manje-više, podršku biogorivu. Hibridni automobili koji imaju kombinaciju klasičnog motora na unutrašnje sagorevanje, i električnog, na baterije, već su popularni. Japanska Tojota je prodala 1,5 miliona hibrida „prius“ od 1997. godine i planira da hibridi dostignu desetinu ukupne prodaje do 2011. U hibridu, elektromotor automatski preuzima pogon pri manjim brzinama u gradskoj vožnji, dok se benzinski motor većinom koristi pri dugim putovanjima. Baterija – akumulator elektro-motora puni se pri kočenju i tokom rada benzinskog motora. Zajedno, tokom gradske vožnje, kombinacija motora značajno smanjuje potrošnju goriva i izbacivanje ugljen-dioksida.
Hibridi sad čine tri procenta godišnje prodaje automobila u SAD, a analitičari kažu da će kroz pet godina biti „široko prisutni“. Drugi tvrde da će hibridi, kao što je „prius“, biti brzo prevaziđeni hibridima „na utičnicu“ koji će moći da se napajaju iz elektične mreže. Američki Dzeneral Motors planira da njegov hibrid „ševi volt“, stigne u prodajne salone 2010. godine. Slična vozila planiraju rivalske, evropske firme, uključujući Mercedes, Folksvagen i BMW, kao i japanska Honda.
Čist električni automobil nema motor sa unutrašnjim sagorevanjem i dugo se borio da ukloni sliku o sebi kao eksperimentalnom vozilu basnoslovne cene ili štedljivih „kolica za golf“. Problem su bile i veoma teške i glomazne baterije – akumulatori. Tesla Motors iz Kalifornije reklamira vozilo „roudster“ sa maksimalnom brzinom od 200 kilometara na sat i radijusom kretanja od 320 kilometara. Ali, prvi kupci još čekaju na isporuku, dve godine pošto su uplatili po 100.000 dolara za „rodster“. Za one koji ne mogu da čekaju, Venturi iz Monaka pravi elektična kola za 460.000 dolara i najvećom brzinom od 160 kilometara na sat. Prodato je pet modela, a Venturi očekuje 25 narudžbina. Specijazivani auto proizvođač Tink iz Osla planira da napravi 8.000 čisto elektičnih vozila 2009. godine i da ih prodaje po ceni od samo 20.000 evra. A saveznički koncern Reno-Nisan namerava da počne prodaju elektičnih automobila od 2010.
Razvoj elektičnog automobila zavisi od baterija koje moraju da budu lake, ali da „spakuju“ dovoljno snage za put duži od 160 kilometara. Prelazak svetske auto-flote na električnu alternativu mogao bi da potraje 30 godina, kažu stručnjaci za razvoj litijumsko-jonskih baterija. Na drugoj strani, moguće je zadržati postojeća kola a zameniti gorivo.
Biogorivo zasnovano na šećeru prednjači u Brazilu gde 90 odsto novih automobila ima motore koji sagorevaju svaku mešavinu. U SAD, poreske olakšice su pomogle da biogorivo iz kukuruza sad čini dva odsto potrošnje na pumpama. Međutim, kukuruz kao gorivo nije, bar ne u bližoj budućnosti, zamena za benzin. Rezervoar standardnog američkog kukuruznog biogoriva, zvanog E10, ima dovoljno kalorija da odraslog čoveka održi sitim 11 dana. To ukazuje na problem korišćena hrane kao goriva za automobile, dok u svetu gladuje 850 miliona ljudi.