Autori plaćaju za objavljivanje radova

Kroz višedecenijsko postojanje časopisa mnogi sociolozi potpuno besplatno objavljivali su svoje naučne radove u Sociološkom pregledu, a dolaskom Uroša Šuvakovića na funkciju glavnog i odgovornog urednika donet je novi pravilnik kojim se mladim naučnicima potražuje pomenuti novčani iznos za publikaciju njihovih dela.

Profesor Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a sada glavni i odgovorni urednik „Sociološkog pregleda“ Uroš Šuvaković, potvrdio je za naš list ovu informaciju objasnivši da je takva odluka doneta iz više razloga.

– Sociološki pregled je doneo odluku da izlazi dvojezično, na srpskom i engleskom, a mnogi koji podnose radove ne znaju engleski i onda je potrebno te radove prevesti što je mnogo skuplje od tih 5.000 dinara. Takođe, od sada se uvodi kontrola na plagijarizam, svaki rad u poslednjih 17 godina unazad ima svoj broj pod kojim se može pronaći, sve te usluge je bilo neophodno platiti Centru za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON). Svota koju dobijamo od Ministarstva na godišnjem nivou nije dovoljna da se plati elektronsko uređivanje časopisa, a kamoli njegovo štampanje – kaže Šuvaković.

Na pitanje kako je do sada časopis opstajao bez ove novčane naknade, on odgovara da nisu postojale sve ove kontrole. Tvrdi da su noviteti uvedeni jer se „traže po višim standardima i predstavljaju potpuno legitimnu stvar“.

– Časopisi koji žele da zadovolje višu kategoriju, a mi to želimo, moraju da kontrolišu radove na plagijarizam što su do sada činili isključivo recenzenti, bez tih posebnih kompjuterskih programa i provera koje za veći broj časopisa u Srbiji radi CEON. Svi radovi i recenzije biće registrovani u arhivi na platformi CEON-a i autori mogu u svakom trenutku da provere u kojoj fazi postupka se nalazi njegov rad, čime dostupnost tekstova objavljenih u Sociološkom pregledu postaje mnogo kvalitetnija nego ranije – objašnjava Šuvaković.

On ističe da tih 5.000 dinara ni približno ne pokriva troškove, a na pitanje kako se onda došlo do tog iznosa, odgovara da je uredništvo časopisa gledalo koliko naplaćuju drugi časopisi, konkretno „Vojnosanitetski pregled“ koji takođe objavljivanje i recenziranje radova naplaćuje identičnom tarifom.

– Mogli smo da stavimo naknadu i 15.000 dinara. Jedna stranica prevoda sa srpskog na engleski košta 10 evra. Takođe smo mogli da pređemo na objavljivanje radova isključivo na engleskom kao što radi časopis „Vojnosanitetski pregled“. „Sociološki pregled“ želi da sačuva identitet i zbog toga objavljuje radove dvojezično – zaključuje Šuvaković.

Profesor Slobodan Antonić, nekadašnji glavni i odgovorni urednik i jedan od članova redakcije ovog časopisa, potvrdio je za naš list da je ova odluka doneta zbog prilika u kojim se nalazi domaća naučna zajednica u 2017. godini.

– To je žalosno. Ministarstvo prosvete zahteva da ovakvi časopisi redovno izlaze, a ne izdvajaju dovoljno sredstava za njihov opstanak. Časopis izlazi u četiri broja godišnje, što vodi do troškova od oko 1.000 evra na godišnjem nivou. Znamo na šta se sve troše pare, a država ne ulaže u jedan ovakav časopis koji izlazi toliko godina. Da se časopis ne bi ugasio, morali smo da primenimo ove mere – kaže Antonić.

Sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da nije upoznat sa novom odredbom, da je ona nepopularna, ali verovatno i iznuđena zbog loše materijalne situacije u kojoj se nalazi većina naučnih časopisa u Srbiji.

– Mislim da je to stvar očajnog finansijskog stanja u kojem se nalaze naši časopisi, pogotovo iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Očito da nisu mogli više da prežive i da je to jedan od načina da se oslobode jednog dela troškova. Takvi časopisi postoje zbog mlađih saradnika kojima treba prostor za objavu radova koji se nalaze na naučnim rang listama – ocenjuje Stojiljković.

Uređivačka politika

U odeljku Uređivačka politika, na sajtu Sociološkog pregleda, između ostalog se navodi da „časopis naplaćuje troškove prilikom slanja rada, bez obzira na ishod recenzije (Article Submission Charge). Ti troškovi iznose 5.000 dinara i ni na koji način ne obavezuju Redakciju da donese pozitivnu odluku u pogledu publikovanja rada. Troškove je dužan da plati svaki potpisani autor rada, nezavisno od broja koautora“.