Avganistan i „američki vek“

Da bi opravdao svoju odluku o povlačenju iz Avganistana, Bajden je čak tri puta javno istupao objašnjavajući razloge za odluku o povlačenju kao i način na koji je ona sprovedena.

Još važnije, on je opisao kakve se bezbednosnosne pretnje očekuju u budućnosti, kakav će biti američki odgovor na njih i kako će se SAD ponašati u suočavanju s Rusijom i Kinom.

Najvažnija Bajdenova konstatacija prošla je sasvim nezapaženo u našoj javnosti iako potencijalno može da se odnosi i na Balkan.

„Ova odluka ne tiče se samo Avganistana. Ona se odnosi na okončanje ere velikih vojnih operacija kako bi se izmenile druge zemlje“, rekao je Bajden.

On je time praktično stavio ad acta doba američkog intervencionizma koje je počelo pre 30 godina.

Liberalni intervencionizam protiv kršenja ljudskih prava širom sveta sad više nije u modi, a to je upravo ono što razočarava većinu kritičara.

Odustajanje od američkih vrednosti u Avganistanu smatra se većim porazom od bilo koje vojne katastrofe. Da li je ovim okončan američki vek?

Izraz američki vek skovao je u eseju iz 1941. izdavački tajkun Henri Lus: „Možemo od istinski američkog internacionalizma da napravimo nešto prirodno za nas i naše vreme, poput aviona ili radija“.

Ta ambicija je svakako ostvarena u godinama koje su sledile.

Oslobođenje Evrope od nacista praćeno je zapanjujuće uspešnim akcijama izgradnje nacije u Zapadnoj Nemačkoj i Japanu, koje su postale prosperitetne demokratije i pouzdani američki saveznici.

Američka državna sekretarka Madlen Olbrajt nakon intervencije u Bosni koju su predvodile SAD i kasnijih Dejtonskog mirovnog sporazuma rekla je: „Ako moramo da primenimo silu, to je zato što smo Amerika; mi smo neophodna nacija.“

Malo je američkih zvaničnika koji sada tako govore.

Bajden se i zbog toga zaklinjao da „daje svoju reč“ i da „svim svojim srcem veruje da je to prava, mudra i najbolja odluka za SAD“.

Dan nakon što je 31. avgusta poslednji američki vojnik napustio Kabul, Bajden je u Beloj kući rekao da je preuzeo „odgovornost za odluku“ o okončanju rata.

Dok se Kongres priprema da istraži povlačenje, on će biti odgovaran i za način na koji se povlačenje dogodilo.

Kritičari se posebno usmeravaju ka odluci da se iznenadno i bez najave napusti avio baza Bagram, na svega 40 kilometara od Kabula, što je bio odlučujući trenutak za talibansku pobedu.

Bilo je neslaganja među njegovim najvišim savetnicima, čak se raspravljalo o tome da li da raskinu Trampov dogovor, da zatraže od talibana da produže rok posle 1. maja ili da zadrže trupe u Avganistanu neograničeno dugo.

Na kraju, Bajden je priznao mu je ostao izbor da povuče trupe ili da one ostanu na određeno ili neodređeno vreme, što bi značilo povratak u aktivni rat s talibanima.

Nakon poslednjeg sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost sredinom aprila, Bajden je zvanično najavio odluku o izlasku trupa iz Avganistana.

„Vreme je za okončanje večnog rata“, rekao je Bajden Amerikancima 14. aprila, stojeći u istoj prostoriji u Beloj kući gde je Džordž Buš najavio prve napade na talibane u oktobru 2001.

Braneći i to da je haos prilikom evakuacije očekivana stvar i da su druge opcije bile mnogo teže i opasnije, američki predsednik se obratio onima koji su smatrali da SAD treba zauvek da ostanu u Avganistanu, saopštavajući da se sve promenilo u času kad je Tramp sklopio sporazum s talibanima.

Ono što je važnije, jesu obrisi shvatanja nove politike nacionalne bezbednosti koje je u svom govoru naznačio Bajden.

On je rekao da SAD nemaju nikakvih nacionalnih interesa da ostanu u Avganistanu, te da su 11. septembra SAD, umesto iz Avganistana napadnute iz Jemena, SAD nikada ne bi napale Avganistan, bez obzira što su talibani bili na vlasti.

SAD su pre deset godina ostvarile ono zbog čega su intervenisale u Avganistanu, pri čemu se misli na likvidaciju Osame bin Ladena 2011.

Danas postoji novi svet, rekao je Bajden.

Terorističke pretnje „metastazirale su širom sveta“, mnogo dalje od Avganistana.

Osnovna dužnost predsednika SAD je da brani i štiti Ameriku, ali ne više od pretnji iz 2001. nego od pretnji 2021. i onih koje će se sutra pojaviti.

Amerika zbog toga menja strategiju koja neće više biti stacioniranje hiljade američkih vojnika u inostranstvu i trošenje milijardi dolara.

To više neće biti kopneni ratovi, nego udari po teroristima bez kopnenog prisustva, osim onih koji su zaista nužni, najavio je Bajden.

Promenjeni svet, kako ga je Bajden najavio, znači i „ozbiljno nadmetanje s Kinom u koje je Amerika uključena“, kao i bavljenje „izazovima s Rusijom na više frontova“.

Bajden je izgovorio i neverovatan podatak da je američka operacija u Avganistanu koštala 300 miliona dolara dnevno tokom dve decenije uz ukupni trošak od dva triliona dolara!

Borba za „novi američki vek“ počinje u nadmetanju s Kinom.

Zbog toga je američki predsednik ponovio malo preformulisanu misao Zbignjeva Bžežinskog da „Kina i Rusija ne bi ništa više želele u tom nadmetanju, nego da SAD ostanu zaglavljene još jednu deceniju u Avganistanu“.

Pored toga, on je prethodne dve decenije implicitno ocenio kao „grešku“ iz koje treba da se uči.

Nova anketa Čikaškog saveta za globalna pitanja / Ipsos pokazuje da 64 odsto Amerikanaca podržava Bajdenovu odluku o povlačenju američkih trupa iz Avganistana, sa 34 odsto protiv.

Ovi brojevi prate druga istraživanja poslednjih nedelja koja ukazuju na to da javnost u velikoj meri podržava okončanje rata u Avganistanu, uprkos haotičnim scenama povlačenja.

Ispitivanje javnog mnjenja, sprovedeno od 23. do 26. avgusta, pokazalo je da 56 odsto ispitanika ne odobrava način na koji je došlo do povlačenja, dok se 43 odsto njih slaže.

Podaci pokazuju da se avganistanska debata pretvara u partijsko pitanje. Kad je Savet sproveo slično istraživanje u julu, većina u obe stranke se zalagala za povlačenje.

Sada 81 odsto demokrata odobrava, dok 57 odsto republikanaca ne odobrava Bajdenovu odluku.

Usred haosa povlačenja SAD iz Avganistana, rejting predsednika Bajdena pao je na samo 43 odsto u najnovijem istraživanju Nacionalnog javnog radija.

To je pad od šest procentnih poena u odnosu na istraživanje sprovedeno u julu i najniža je ocena za Bajdena od preuzimanja dužnosti.

Do pada uglavnom dolazi kod nezavisnih ispitanika, samo 36 odsto njih odobrava kako obavlja svoju dužnost, što je pad od 10 odsto.

Bajdenove demokrate spremaju se da podrže odluku svog predsednika u očekivanom okršaju koji će uslediti tokom istrage povodom odlaska iz Avganistana.

Demokratski kongresmen iz Arizone, Ruben Galjego okrivio je generale da su „deo avganistansjog problema“.

On je okrivio bivše visoke članove Trampove administracije, generale Mekmastera i Petreusa koji su osuli salve kritika na Bajdenovu odluku o povlačenju.

„Nijedan od njih nije rešio problem Avganistan za dve decenije rata. Oni zaslužuju više krivice za neuspehe nego zahteva za intervjue i savete“, poručio im je Galjego.

Američki zakonodavci, zbog toga, razmišljaju da uvedu ratnu taksu, tako da svaki put kad Amerika bude u ratu, ljudi treba da razumeju da to košta poreske obveznike.

Da bi održali ratnu podršku, dosadašnji predsednici radili su potpuno obrnuto – smanjivali su poreze, dok su trupe bile na stranom tlu po velikoj ceni za poreske obveznike.

Drugi predlog je uvođenje volonterskih programa u vreme rata, pa bi građani brinuli o gradskoj, komunalnoj infratrukuri i drugim poslovima ili radili u vojnim bazama i kasarnama.

Sve to treba da obeshravri budući ratni entuzijazam i izgradi svest kod američkih građana o uticaju rata na njihovu dobrobit.

„Najveća frustracija je činjenica da medijske elite ne vide ono što mi vidimo“, rekao je Galjego.

„Oni vide ove momke kao heroje i kao sveznajuće genije, iako mi sve to bolje znamo. Ali nas niko ne sluša jer nemamo revere sa zlatnom zvezdom.“

U prestonicama širom sveta, saveznici i protivnici odmeravaju šta odlazak SAD iz Avganistana znači po njihovu moć i uticaj.

Ruski mediji podsećaju da su se sovjetske snage povukle u stroju sa sve vojnom muzikom, Kinezi ne kriju likovanje, a najbliži američki saveznici dodaju so na ranu.

Tako je britanski ministar odbrane sugerisao da SAD nisu ni supersila, ni globalna sila. Objašnjenje da li izlazak iz Avganistana pokazuje ograničenja britanske moći na svetskoj sceni, britanski ministar odbrane Ben Volas započeo je rečima: „Očigledno je da Britanija nije velesila“, a zatim je izgleda preusmerio fokus na SAD.

„Ali supersila koja takođe nije spremna da se negde održi, verovatno nije ni velesila. To svakako nije globalna sila, to je samo velika sila“, dodao je ministar odbrane.

Bivši britanski šef diplomatije Džeremi Hant upozorio je da se u posebnim odnosima SAD i Velike Britanije pojavila „opasna linija rascepa“, opisujući povlačenje iz Kabula kao „katastrofalni debakl nametnut“ Velikoj Britaniji.

U svojim lokalnim novinama, napisao je: „Rezultat ovog haotičnog, užurbanog povlačenja bio je predaja zemlje vladi koja je sakrila bombaše 11. septembra.“

Prvi čovek evropske diplomatije Žozep Borel ponovo je uočio, kao pre tri decenije njegov prethodnik Žak Pos u slučaju jugoslovenske krize, da je „kucnuo čas Evrope“, ali sada uveren da je pravi momenat za stvaranje evropske armije.

„Jasno je da potreba za snažnijom evropskom odbranom nikad nije bila toliko evidentna kao danas nakon događaja u Avganistanu“, rekao je Borel.

To, ipak, nije ubedljivo za evropske diplomate i nije verovatno da će Evropa biti ta koja će ispuniti američki prostor.

„Duh jednoj armiji ne može da bude udahnut spoljnom vojnom silom ili stranom vojskom na terenu“, rekao je američki general Karl Ikenberi, koji je bio i američki ambasador u Avganistanu.

Pozivajući se na ove reči, Endrju Baćević ukazuje da su vojske „psihološke institucije“, a ne samo birokratske, hijerarhijske i bezdušne mašinerije.

Ovaj predani kritičar američkog intervencionizma i militarizacije američke spoljne politike ocenjuje da su SAD sada naučile lekciju koju je trebalo da nauče „pre više decenije“ i da je odluka „bez fanfare“ o povratku američkih vojnika i civila bila „neizbežna“.

Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose pozdravlja Bajdenovu odluku i ocenjuje da je okončanje američkog intervencionizma dugoročno najkorisnija za Ameriku i njene građane.