Foto: Udruženje likovnih umetnika Kragujevca "KULT"Naslov i nije baš originalan jer je o „proleću u decembru“ (i to 13) pevao još Džoni Štulić pre skoro četiri decenije.
Prošlog četvrtka objavili smo u Danasu da je deo priprema naših paraolimpijaca pred put za Tokio obavljen u kragujevačkom Centru za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „Iskra“, odakle su naši takmičari ispraćeni na put za Olimpijske igre.
Samo nekoliko dana kasnije u „Iskri“ potpuno drugačija slika (i, bukvalno) ništa manje zanimljiva ali ne baš sportska već umetnička. Infrastrukturu namenjenu OSI (osobe sa invaliditetom) takmičarima: za aerobne i atletske discipline, taktilne tartan staze i kabinete, sale i hale za sportove velike i male, dvorane za konferecije i seminare, pa čak i prilaze i dvorište „okupirali“ su slikarski stolovi štafelaji, palete, četkice i dleta, mirisi boja, ulja, lakova i terpentina. S razlogom.
Treća Međunarodna likovna kolonija „Iskra sunca u decembru“ (zbog korone dozvoljene su sve varijabile – samo da se održi) održana je u kragujevačkoj „Iskri“ od 22. do 25. avgusta. Organizatori iz Udruženja likovnih umetnika Kragujevac „KULT“ na ovogodišnjoj likovnoj koloniji okupili su 20 učesnika likovnih umetnika: slikara, vajara, duborezaca, likovnih kritičara, profesora akademija… iz pet zemalja – Rusije, Ukrajine, Izraela, Crne Gore i Srbije.
– Zbog pandemije, po broju učesnika i iz kojih sve zemalja dolaze, ovo je jedna od najvećih likovnih kolonija organizovanih u Srbiji ove godine – ističe, ne bez ponosa, Verica Rakita ispred organizatora iz kragujevačkog „KULT-a“.
Ono što ovu likovnu koloniju razlikuje od mnogih drugih sličnih manifestacija jeste njen humanitarni karakter. Zbog toga se i organizuje u „Iskri“, ali to nije jedina vrsta saradnje na tom planu. Posle svake kolonije organizuje se izložba odabranih radova (do sada su izlagani u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“) ali i aukcija u humanitarne svrhe svakog 3. decembra na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Sav prihod sa aukcije namenjen je za kupovinu medicinskih pomagala.
Ove godine u pomoć dovođenja tolikog broja umetnika „sa strane“ (iz Rusije) uključilo se i Udruženje prijatelja Rusije „Svet“ iz Kragujevca (čija nam predsednica Natalija Zavrohina svestrano pomaže u prevođenju za potrebe ovog teksta).
– Sve vreme radimo na tom segmentu „međunarodne saradnje“ i da našu likovnu koloniju izdvojimo iz okvira standardnih na našem području, kaže Sandra Božović iz „KULT-a“.
Prvi put na koloniji (ali ne i u Srbiji, ima kuću u okolini Kraljeva) je izraelski umetnik ruskog porekla Jakov Jagudajev. Za ovu koloniju je čuo preko društvenih mreža i onih „još starijih“ od prijatelja.
– Na koloniji nema mnogo ljudi okolo, posmatrača koji uvek prate ovakve manifestacije, publike… Verovatno je i korona razlog tome – zaključuje on, dodajući da mu se ne samo u Kragujevcu već i u Srbiji sviđa što su ljudi opušteni, slobodni i što se trude da sačuvaju ne samo svoju kulturu i umetnost nego i tradiciju i svakodnevni život.
Da likovne kolonije ne potiču od danas, profesorski, kao što i dolikuje, podseća Zdravko Vučinić, slikar, istoričar umetnosti i likovni kritičar iz Beograda, napominjući da je još 1905. godine Nadežda Petrović „izveštavala“ s jedne takve međunarodne manifestacije organizovane u Sićevu. Od tada, po njemu je održano bezbroj sličnih smotri sa više i manje uspeha, ali je malo onih koje su zaživele i profilisale se u našoj likovnoj svakodnevici. Nada se da je ova (na kojoj je drugi put – bio je pre korone 2019) jedna od njih i drago mu je što već zadobija status – tradicionalne.
– Ovaj saziv je uspeo da okupi relevantne umetnike svih generacija a neki od njih su već uspeli i da se upišu u istoriju slikarstva. Organizacija je omogućila slikarima efektan rad i nemali broj značajnih dela ostaće iza nje da obogati mesto u kojem se održava – tvrdi on, naglašavajući da ovu koloniju u svakom slučaju „treba podržati kako bi ona i nadalje postojala i razvijala se radi naše kulture u celini“.
Nije zgoreg napomenuti da je ovu njegovu natuknicu donekle prepoznao i Grad Kragujevac (kao pokrovitelj kolonije), brojni sponzori i SPD „Radnički“ (kao partner u projektu) koji gazduje Centrom „Iskra“. Vučinić je bio na bezbroj kolonija ali ovu u Kragujevcu po njemu izdvaja više segmenata: ambijent u kome se umetnici nalaze, živopisno i inspirativno okruženje i besprekorna organizacija – a sve to pomaže slikarima na njoj da se bukvalno osećaju „kao u svojim ateljeima“ i stvaraju kvalitetna likovna dela. Ovu tezu potvrđuje činjenica da je uobičajena praksa učesnika kolonija da organizatoru ostave po dva dela, a na ovoj kragujevačkoj umetnici su ostavili već najmanje po tri (a neki čak i šest).
I na gošću iz ukrajinskog Harkova Elenu Litvinovu, koja je po prvi put u Kragujevcu, dobar utisak je ostavilo baš to što ova kolonija u svom sazivu gostiju objedinjava umetnike različitih generacija, stilova, poetika… i što otvoreno, svakodnevno među sobom razmenju savete, iskustva, profesionalna ali i životna razmišljanja ne samo o slikarstvu.
– Ovde nema granica kao na „zvaničnim likovnim scenama“. Atmosfera je opuštena i student može slobodno da iznese profesoru akademije svoje mišljenje, što nije baš često slučaj – iskrena je ona, dodajući da je na kragujevačkoj likovnoj koloniji „KULT“ akumulirala toliko inspiracije koja će je držati najmanje godinu-dve i shvatila da se „ne slika i stvara raciom – već samo srcem i dušom“.
– Manje razmišljanja više osećanja – zaključuje ona, kojoj se u Kragujevcu toliko dopalo da ne krije da bi „sa velikim zadovoljstvom ostala da živi i radi kod nas“. Možda joj se ta želja i ispuni – ume „Iskra“ da zaiskri.
Pada mrak a počinje pesma. Za nju je zadužena Ksenija Zlatković (udato), poreklom iz Rusije sa same granice Urala i Sibira (sada iz Požege). Ona nije samo majstor likovnih umetnosti: slikar, grafičar, ilustrator, animator… već i pravi bard, kao iz negdašnjih vremena, koja svoje stihove i pesme peva svirajući na harfi. To se zaista ne viđa svaki dan. Neponovljiva atmosfera „Iskre sunca u decembru“ nastavlja se do duboko u avgustovsku noć.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
