Avion išao iznad Ukrajine zbog štednje

Kako je ranije potvrđeno, nađena je jedna crna kutija. Avion MH17 Malezije erlajnza oboren je dok je iz Amsterdama leteo za Kuala Lumpur. Podatak o pronađenim telima pružile su spasilačke ekipe koje pretražuju područje između dva sela u donjeckoj oblasti pod kontrolom proruskih pobunjenika.

Prema rečima predstavnika ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova, tela će na identifikaciju biti odneta u Harkov, koji kontroliše ukrajinska vlada. U avionu su bili i učesnici Međunarodne konferencije o borbi protiv HIV/side u Melburnu. Prema nepotvrđenim informacijama, bilo ih je oko 100, a među njima i bivši predsednik Međunarodnog društva za borbu protiv side Jop Lang iz Holandije.

I ukrajinske vlasti i pobunjenici odbacili su odgovornost za obaranje aviona, a Kijev i Moskva su nastavili sa međusobnim optužbama. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je odmah nakon tragedije da je rušenje aviona „teroristički akt“, dok je premijer Arsenij Jacenjuk naveo da proruski aktivisti, za koje Kijev veruje da su oborili malezijski avion, treba da odgovaraju pred međunarodnim sudom u Hagu. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da ova tragedija pokazuje da je neophodno da se „hitno reši“ kriza u Ukrajini. „Pad aviona Malezija erlajnza u istočnoj Ukrajini mora biti istražen detaljno i objektivno“, naveo je Putin u saopštenju posle upućivanja saučešća holandskom premijeru Marku Ruteu zbog smrti velikog broja Holanđana u toj nesreći. Putin je ranije optužio Ukrajinu za ovu tragediju.

Nadležni za civilne letove u nekoliko zemalja, uključujući američki FAA, i pre ove tragedije su upozoravali da se ne leti iznad određenih delova Ukrajine. Štaviše, navodi Beta, i Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju Ujedinjenih nacija je zatražila od zemalja članica da upozore svoje avio-kompanije na opasnosti letenja nad Ukrajinom. Međutim, Malezija erlajnz, koji je u finansijskom škripcu, nastavio je da leti iznad istočne Ukrajine „jer je ta ruta kraća, a to znači manji utrošak goriva i prema tome – manji trošak novca“, ocenio je ekspert za civilnu avijaciju Norman Šenks. Malezija erlajnz, kompanija koja je pre nekoliko meseci u Aziji izgubila još jedan putnički avion, saopštila je da je izmenila rutu kojom će njene letelice dolaziti i odlaziti u Evropu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je juče na hitni prekid vatre u Ukrajini. “Potrebno je pokrenuti nezavisnu istragu što pre je to moguće“, rekla je Merkelova novinarima u Berlinu i dodala da je zato „prekid vatre neophodan, kao i da je od suštinske važnosti da odgovornima za ovu nesreću bude suđeno“. Kancelarka je navela da ima brojnih pokazatelja da je avion oboren i ocenila da se iz tog razloga nesreća „mora razmotriti veoma ozbiljno“. Kako je istakla, potrebno je postići „primirje i političko rešenje za krizu“ u razgovoru s Putinom. „Ne vidim drugo rešenje osim da se o tome razgovara sa ruskim predsednikom“, rekla je Merkelova, objasnivši da iako ima razlika u mišljenju sa Moskvom, one bi trebalo da budu prevaziđene, prenosi Beta.

U međuvremenu, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) razgovara sa proruskim snagama u Ukrajini o stvaranju „koridora“ za pristup međunarodnih istražitelja, koji će na terenu voditi istragu o avionskoj nesreći. Australijski premijer Toni Abot pozvao je juče na pokretanje nezavisne istrage o obaranju malezijskog aviona i ocenio da je odgovor Rusije na taj, kako je rekao, zločin „veoma, veoma nezadovoljavajuć“. Abot je oštro kritikovao ruskog ambasadora u Australiji Vladimira Morozova, koji je, prema rečima australijskog premijera, okrivio Ukrajinu.

Abot je novinarima rekao da „to što Rusija može da kaže da ovo nema nikakve veze sa njima jer se to desilo u vazdušnom prostoru Ukrajine, ne bi prošlo nikakvu ozbiljniju istragu“. “U situaciji u kojoj se čini da su proruski pobunjenici ubili Australijance koristeći, kako bi moglo da se ispostavi, teško naoružanje dostavljano iz Rusije, Australija to vidi veoma loše, i mi želimo najdublju moguću istragu“, dodao je Abot, prenela Beta. Upitan zašto koristi oštriji govor od ostalih lidera u pogledu umešanosti Rusije, Abot je objasnio: „Ovaj avion nije pao nesrećnim slučajem, on je oboren. Nije se srušio, on je oboren, iznad teritorije koju kontrolišu proruski pobunjenici.“.

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron naglasio je da postoji mogućnost da je avion oboren iznad istočne Ukrajine i da ako to bude dokazano, odgovorni treba da budu izvedeni pred lice pravde. Američki državni sekretar Džon Keri rekao je juče da su SAD užasnute zbog pada putničkog aviona i izrazio saučešće porodicama putnika i članova posade. „Ispitujemo da li je u avionu bilo američkih građana“, saopštio je Keri i dodao da je američka vlada i dalje spremna da na svaki način pomogne „kredibilnom međunarodnom istragom“. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da postoji jasna potreba za potpunom i transparentnom međunarodnom istragom.

Putnički avioni mete

Avion Sibirskog erlajnza koji je iz Tel Aviva išao u Rusiju oboren je 4. oktobra 2001. Stradalo je svih 78 putnika. Ukrajinski zvaničnici su kasnije priznali da je vojska greškom pucala na avion tokom vežbe.

Iranski avion A300 koji je trebalo da stigne u Dubai oboren je u vazdušnom prostoru iznad Persijskog zaliva 3. jula 1988. Američka krstarica pomešala ga je sa borbenim avionom F-14, koji je Iran kupio pre revolucije 1979. Svi putnici i članovi posade su poginuli, njih 290.

Boing 747, američke avio-kompanije PanAm, srušio se 21. decembra 1988. u Lokerbi, grad u Škotskoj. Poginulo je svih 243 putnika i 16 članova posade, dok je 11 stanovnika tog gradića povređeno. Pronađeni su ostaci plastičnog eksploziva. Sumnja za odgovornost pala je na Libiju.

Putnički avion Korejskog erlajnza koji je putovao u Seul iz Njujorka oborio je sovjetski lovac 1. septembra 1983. Poginuli su svi – 269 putnika i članova posade. Avion je oboren kada je skrenuo sa kursa i zalutao u sovjetsku teritoriju.

Libijski putnički avion boing 727-200 oborili su izraelski borci u Sinajskoj pustinji u Egiptu 21. februara 1973. Preživelo je pet ljudi, dok je 113 poginulo. Verovalo se da se avion zbog lošeg vremena izgubio, te ušao u vazdušni prostor Izraela.

Deset od 19 ljudi je poginulo kada je kineski borbeni avion oborio avion Katej Pacifika 23. jula 1954. koji je išao od Bangkoka ka Hong Kongu.

Kompanije izmeštaju letove

Nakon obaranja putničkog aviona Malezija erlajnza, avio-kompanije širom sveta počele su da izmeštaju svoje rute iz vazdušnog prostora te zemlje. Kako piše Asošiejted pres, a prenosi Beta, neke kompanije nedeljama izbegavaju Ukrajinu, dok stručnjaci kritikuju odluku Malezija erlajnza da leti preko bojišta – bez obzira na to što je premijer Malezije rekao da su međunarodne vlasti za civilni saobraćaj proglasile rutu oborenog aviona bezbednom. Još u martu, kada je zbog otcepljenja Krima situacija u Ukrajini počela da se pogoršava, južnokorejska kompanija Asiana je izmestila svoje nedeljne teretne letove sa tog područja. Iz istog razloga avio-kompanija Korean Air Line prebacila je u martu svoje putničke i kargo letova na druge vazdušne koridore. I australijski Kvantas je pre nekoliko meseci izmestio iz Ukrajine svoj interkontinentalni let London-Dubai. Kineska administracija za vazdušni saobraćaj poslala je uputstvo svim domaćim avio-prevoznicima da izbegavaju vazdušni prostor Ukrajine.

Nacionalnosti nastradalih (dosad pronađenih)

154 iz Holandije

27 iz Australije

23 + 15 članova posade iz Malezije

11 iz Indonezije

Šest iz Britanije

Četiri iz Belgije

Troje iz Filipina

Jedna osoba iz Kanade